КО ТЕ ПИТА ЗАПАЖАЊА СМОРЕНОГ УМА

 Поједностављено речено, воајеризам помешан са нарцисизмом. Све укупно, лаж. Људи лажу и себе и друге. Толико за данас. 

 Кратки филм, који нађох на МУБИ сајту који је чисто снобовски сајт са снобовским филмовима. Накарадан избор, како ми се чини, за србско тржиште, форматизирано или како се то каже, накарадно и снобовски. Велики Снобовски. У ствари, нису филмови снобовски. Има их одличних хвала Богу. Није одвратни холивуд. Смучили су ми се са клишеизираним сценаријима. И са jump-cut монтажним вратоломијама. Досадно. Препоручујем свима и свакоме овај кратки филм о томе како је тип нашао цимера и то нинџу. Духовито. Свака част! Нема боља верзија. Ако неко нађе нек јави. Хвала.

 Занимљиво колико је времена прошло од мог последњег уноса - није ни важно, баш толико. У свету који врви од разних врста нарциса, зашто додати још један слој сложености, иако у писаном облику? Можда сам и ја нарцис. Верујем да нисам. Станем — да размислим, да поново проценим своју полазну тачку, своју намеру и мотивацију. Престала сам да пишем. У мојој души једноставно нема - нема речи, нема стихова, нема поезије. Ништа епско нити обично. Само тишина — баремколико схватам. То није тако лоше. Некад је празнина прилика да се напуни. То називам унутрашњом тишином, јер оно што постоји споља, уме да буде немилосрдна бука: бескрајни ток непрекидних мисли. Реч, гест, уздах - као да било шта од тога буде као "којим ћемо мукама да вас мучимо". Па ипак, чудно је како књига уме да васкрсне човека. Конкретно, "Светли трачак таме" Итана Хока. Или можда тамни зрачак светлости - шта је коме драже. Сви смо ми саткани и од светлости и од таме.  Тама, на пример, може да постари чове

 Закључак је да су овакви људи опасни по друштво а посебно тоталитаристичко у коме смо ми неки живели, а које је тренутно у стварању. На жалост, многи су овога свесни али ништа не може да се уради. Порфесор Дерил Хамамото сматра да можемо, ако свако уради нешто у оквиру локалне самоурпаве. Међутим то кошта живота, судећи по томе да је и он сам оболео. Желим му брз опоравак. У овом видеу, аутор Дине, говори о томе да не треба да се верује вођама слепо, јер се често испоставља да је вођа психопата. Моје мишљење је да су то харизматични нарциси и да се маса као таква лепи за харизму и воли да превари себе. То је исто као и заљубљување - фаза самообмане. Да нема самообмане људи не би ишли за вођом. Просто једноставно није само потебно да нас вођа убеди. Потебно је да и ми убедимо себе да је он то за шта се представља. Неописива наивност човекова, у сржу људског бића, је та која потрхрањује лажну наду како је овај вођа баш такав какв је - прави. Све што обећава да ће испунити, истина је, а

 Читам код Светог Јована Лествичника о тој пошасти душе. То он зове смрћу пре смрти. Тако и јесте. То је стање слично унинију илити досади, а у ствари врховна прелест која извире из городсти и досаде. Тада човек мисли да све зна и прима веру и носи је кроз ум. Умује и филозофира. Бави се високом теологијом, а срце је хладно. Не само да се бави већ се и наслађује и диви себи и својој начитаности и умности. Благи сатански ужас. Мислим да је ово превалетно у данашње време у данашњих верника који имитирају верност, веру и побожност а уствари су изнутра опсутошени, хладни и незаинтересовани за другог. Само се баве собом. Високки егоизам који се крије под плаштом душебрижништва. У срцу тих људи је само грамзивост, завист, ненавист и мржња према самом себи. Мислим да сам довољно написала. Ту ни покајање ни исповест не помажу већ отржњење и одлука да ће се са тим ухватити у озбиљан коштац. Ови људе боље и да не посте храном већ да се смире и да дају себи такву једну епитимију. Али нема од тога

 Моје трапаво размишљање на: “Умилење је непрестано мучење савести, које унутрашњим исповедањем расхлаћује ватру срца. Исповест је самозаборав природе, као што неко заборави да једе хлеб свој (уп. Пс.101, 5). Покајање је лако одрицање од сваког телесног задовољства.” Св.Јован Лествич. Следи овако: Значи исповест је и унутрашња, а не само спољашња. То значи да Богу исповедам шта сам погрешила, одмах, не чекајући спољашње време за формалну исповест речима. Ова унутрашња исповест, вероватно значи духовну исповест када се све сажме у једну тачку. Умирење као делање благодати и њено дејство покреће човека да стално контролише савест то јест она бива будна стално. То је немогуће човеку. Сходно свему горе реченом, од тога проистиче покајање или то и јесте покајање које се одвија у души тајно али захтев а напор воље.  Самозаборав природе можда значи да човек заборавља своје ограничење и Господ му помаже у том напору да се савест прати; односно помисли. Он тада буквално се и не сети хране јер м

 ЧИТАМ ЈОШ УВЕК. ИНТЕРЕСАНТНА КЊИГА О СВЕМУ И НИЧЕМУ. АНТРОПОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ЈЕДНОГ ДОБА У ПОЉСКОЈ СА АКЦЕНТОМ НА НЕКЕ КАТОЛИКЕ И ЈЕВРЕЈЕ. Писац је Олга Токарчук, из Пољске која је добила Нобелову награду 2018. годинеза књижевност. Руско-украјинско презиме у особи која пише пољским језиком. Интересантно. А можда и не. Књига нема радњу. Стил који је просут по страницама, типично је женски, али писано не из срца, већ из главе. Незаинтересовано или можда то није добар израз. Један од ликова се зове Јента (Definitions of yenta. (Yiddish) a vulgar shrew; a shallow coarse termagant. type of: shrew, termagant. a scolding nagging bad-tempered woman. (Yiddish) a woman who talks too much; a gossip unable to keep a secret; a woman who spreads rumors and scandal.  Само што сам помислила да је ово типично за логорејичну интелектуалку која ређа своје антрополошке именице и придеве, кад налетех на тај лик који се зове Јента и изгуглах значење. Преведено са Јидиша на мој језик значи логорејичну жену. Уп

Укратко, Викинзи. Значи стару Русију су основали Викинзи. Многи нису свесни тога. Тако да ако не волите Русе имате кога да кривите. У сваком случају Руси као да су мешавина викиншке ruthlessness и словенске меланхолије. Вероватно грешим.  Сматра се да је неки Рурик основао државу и да је био неки "предузетник". Врло могуће. Неки се противе тој теорији. Не знам зашто када у цркви у Новгороду леже мошти Свете Ане, Швеђанке, заштитнице Шведске. Била је православне вере и стога њене мошти леже у тој цркви. Видела сам својим очима. Постоје два Новгорода. Као што у Србији постоје градови који у називу имају горњи и доњи, тако и тамо. Изгледа да је то заједничко Словенима. Вероватно се једна група селила и оснивала "доњи" град ко зна из којих разлога. Шпекулишем да су се свађали или су отимали једни другима жене па се насељавали са њима у другом, доњем, мање битном месту. Или су се браћа тако делила. У главном увек нека драма и поделе. Рурик као име је германско као, на пр

Моје размишљање поводом овога доле: Рекао сам јој да је требала да остане до краја литургије у том манастиру, те да на свом духовном путу не смије да застаје код сваке препреке на коју буде наилазила. Дао сам јој број свештеника са којим треба да разговара и да се код њега исповиједи. Такође сам јој напоменуо да и у односу са Богом и са родитељима, баш као и другим људима, треба да очисти своје срце и допусти да се у њега усели љубав! Само љубав може да спријечи сва овоземаљска сагоријевања! Са друге стране, ако и своје тијело буде предала да се сажеже, а љубави не буде имала, ништа јој неће користити (1.Кор. 13,3)… https://mitropolija.com/2024/02/29/sagorijevanje/ Ако је ова следећа реченица речена из главе, из рација, из наученог - Такође сам јој напоменуо да и у односу са Богом и са родитељима, баш као и другим људима, треба да очисти своје срце и допусти да се у њега усели љубав! - биће од мале користи, односно скоро никакве. Реч мора имати духа. Наравно Светог Духа. Иначе неће до

 Часни Велики Пост који је посвећен сећању на страдања Господа Нашег Исуса Христа, Једног од Тројице. Овај пост је изгледа дат како бисмо своје страдање преточили у Христово и сјединили се кроз покајање са Њим у Васкршњој Литургији и причести. Нема ништа лепше од овог радосно-тужног-ведрог поста. Чиста поезија а никако трагедија. Епско-лирски маратон. Прилично је што је тај пост дат у пролеће када се човек као пупољак орхидеје буди из окорелог, убуђалог себе илити старог човека како су Свети Оци називали ту унутрашњу појаву у човеку - его. Кажу да је овај пост дат за очишћење душе кроз покајање и молитву. Кад кажемо покајање помало се сви запитамо шта је то у ствари. Ако смо искрени са собом. Мислим да не знамо до краја. Понекад се човек умори од свих тих речи, "покај се, грех, гордост, страсти, врлине, подвиг". Можда зато што смо огуглали. То се зове неосетљивост душе. Нажалост неосетљивост се увукла и то морам да признам без устезања. Говорим о себи. Код Светог Јована Леств

Listening to Alvvays Listening to what my heart says Watching it closely  What’s going on The news doesn`t sit well with anyone Who starts a new war In the middle of an ongoing one? Who opens wholes in the sinking ship Without lifelines Love’s on life support Sanity on sale What’s your Hegelian dilemma for today? Get extensions, silicone or Cut your hair? Can`t extend your brain. Such a shame. Go to the country Maybe start over Cause everybody is going crazy Over here While the rats are swimming Singing  Dirges for everyone Finding life on Mars Running around  In their electric cars With batteries up their ass Theory or not It’s right before our eyes And what are we waiting for?

САДА ЈЕ РЕД ДА ЈА ПРЕЦРТАМ ЈУДУ, ТОГ ЗОМБИЈА БЕЗ ИДЕНТИТЕТА, ПРАВОГ ЕГА И ИЗДАЈНИКА. АКО СЕ МОРА ТИМ ПУТЕМ КРЕНУТИ, ЗАСТАНИ, ПОГЛЕДАЈ У СЕБЕ И КРЕНИ БЕЗ ОСВРТАЊА. ДОСТА ЈЕ МЕДА И СИРЋЕТА ИЗ ТВОГ ИЗДАЈНИЧКОГ ПУТИРА. ТО КИСЕЛО ВИНО СЕ ПРОСИПА ПРЕД СВИЊЕ.  ЊИМЕ СЕ ЗАЛИВА ТВОЈ ОКРЕЧЕНИ ГРОБ.  ЧУВАМ ГА САМО ЗА ТЕБЕ АКО СЕ УСУДИШ ДА КРОЧИШ НА МОЈ БИСЕР.    

  Хвала мојим псеудо-пријатељима нарцисима  који ме још више гурнуше у загрљај Господњи.  Само бих им пожелела да кад умрем никако не дођу на мој спровод  јер ћу их посећивати у сновима. Шалу на страну, ти људи су ипак духови и фатаморгана самих себе, Заточеници своје празнине, своје унутрашње сиротиње, Коју маскирају исправношћу и недостатком милосрђа. Ко их не зна купио би их за злато, али није злато све што сија. О ви фантоми који немате изграђен идентитет, нити образ Господњи Камелеони који присвајате лица туђинаца којегазите само зато што имају радост коју ви немате. Туђе перје, туђу енергију. Вампири. Пијавице.   Бог вам је на устима док забијате нож у стомак.  Ко је пољупцем издао Богочовека? Онај ко је у себи погазио лик Госпоњи.  Такви и даље шетају као зомбији без трунке гриже савести.  Јудо, Јудо, незахвални слепче, користио си ме за своје потребе.  Пустила сам те. Да видим докле ћеш. Али више нећу. Мучи се и гризи се. Ти си себе већ обесио, добио опроштај или не.

Не бих да звучим меланхочино депресивно. Стварно мислим да је овај период мог живота на земљи један од најгорих. Не мој живот per se , већ читав овај пандемониум који се дешава на планети и сан од синоћ који ми говори да живим у концентрационом логору са одељком у коме сам ја и моји пријатељи, а та једна плавуша са хладним очима је водитељка тог одељка или те собе.  Та соба наравно није обична већ вишедименионална, како то бива само у сновима. Да ли ми моја подсвест говори да је мој живот на овој планети гето или су моји пријатељства постала гетоизирана. Шта то значи? Моје тумачење гласи овако: недостатак љубави диктира изолацију односно ослањање на што мањи број људи. Или је то оно што је рекао Јеротић да су усамљени људи они којима је досадило да их други безочно повређују (парафраза).  Доказ да је oваква гетоизација у току јесте пример са путовања у Италију. То је било у јулу 2023. када сам у Фиренци на улици чула разговор на српском језику. Пример гетоизације. У неком на пример, ам

  Некад се човек тако осећа кад га прецрта неко ко можда није битан, већ непобитно био потребан да се нешто научи. Међутим, превише боли изнутра у души на том једном месту које је тачка на карти света где је некад био Јужни Пол а то је тангентално повезано са истом том тачком удаљеном негде око 144 светлосних година и налази се у Плејадама. То је као залутали авион. Тај бол се јавља свуда у телу а нахвише у срцу. Тој глупој и неваспитаној пумпи . Није никакав проблем што је его повређен него што срце и даље остаје неваспитано, непрописно паркирано у погрешном делу душе.  А сада Рајан Адамс о истој теми на свој начин. Одсвирано у Корку.