ЗАПАЖАЊА СМОРЕНОГ УМА

Када би могао да премостиш јаз у себи и  поништиш све прохтеве и жеље и кренеш испочетка, када би могао поново да се родиш и  окренеш први лист књиге свог живота,  где би био крај тој причи,  где би био крај тој геологији живота?  Када разаговарамо требало би да разговарамо у песмама,  поезијом бескраја, плаво и непоновљиво.  Или да ћутимо о слутњама, да ћутимо са лакоћом,  да ћутимо у спокоју, без шума, без неспоразума.  Да наше мисли и на даљину дувају као поветарац  а не вихор.  Тако би требало да се волимо, као поветарац,  а не вихор,  зато што вихор брзо прође и  нестално је његово место.  Ако се неочекивано сретнемо, хоћемо ли моћи Да се у очи погледамо без стида,  без страха, без гриже савести. Можемо ли очима да се волимо? Погледи умеју да лутају у даљине. Исто питање се враћа, умемо ли да волимо? Дишу ли наше душе сновима, жељом за додиром, Или само причамо у ветар, без даха, без духа. Када разговар...

 Десанка је знала нешто што ја не знам. Верујем да, то нешто, многи знају, али ми нису јасни, зашто нису своју децу, пријатеље, итд. научили том знању.🤷 Или је то "знање" фатаморгана. ------------------------------------------------ Предосећање  Познала сам те кад снег се топи,  топи, и дува ветар млак. Близина пролећа душу ми опи,  опи, па жудно удисах зрак.  С нежношћу гледах стопа ти траг, траг пo снегу белом;  и знадох да ћеш бити ми драг, драг у животу целом.  Познала сам те у звонак дан,  дан пијан, свеж и мек. Чињаше ми се већ давно знан,  знан кад ес познадох тек.  С нежношћу гледах стопа ти траг, траг на cнегy белом;  и знадох да ћеш бити ми драг,  драг у животу целом. Познала сам те кад копни лед,  лед, док се буди пролетњи дах;  кад дан је час румен, час сетан, час блед,  кад сретно се и тужно у исти мах.  С нежношћу гледах стопа ти траг,  траг пo снегу белом;  и знадох да ћеш бити ми ...

  Кад је Бог правио сунце,  Ставио је једно на њен џемпер у виду поморанџе.  Али нико не гледа у поморанџу, већ у њено лице. Јокохиненова сестра. Чека да је брат обуче у свилу и прода на вашару. Али Јокохиненова сестра не чека. Лежерно одлази, док камера хвата њен сигуран ход.