КОЛЕРА У ДОБА ЉУБАВИ
Када је Маркес писао своју књигу Љубав у доба колере, види се да је историјски поткрепио своју причу. Људи су са муком, емпиријским путем, у недостатку микроскопа успели да доакају колери. Сада када није међу нама, питам се како би потковао своју причу о Ковиду? Међутим, сада у 22. веку (сарказам) поред ласера, електронског микроскопа, Хабла, сателитке антене у сваком дому и других дивота, Маркес би био у чуду каква је то болест, вирус, куга, која се не спречава ни прањем руку. Можда сада Маркес из своје безвремене димензије пише роман под називом Мука у доба Ковида. Мучимо се како да разумемо једни друге. Љубав је ишчезла одавно, замењена јефтиним порном, забавом, дрогом. Романтизам је давно увенуо, и живи у машти појединих који не умеју да романтизам остваре на делу. Некад сам мислила да су Оркански висови и љубав између Хитклифа и Катарине фатаморгана, измишљотина романтичне душе Емили Бронте. А онда ми се догодила та фатаморгана. Какав ужас. Каже ми једна познаница...