ЖРТВА, Андреј Тарковски
Интересантан филм и прича, неразумљива на тренутке, али моћна све у свему. Очигледно, Тарковски је човек који је мислио симболима. Помало ме подсећа на Елиотову Пустињу (Wasteland), односно како би Пустиња могла визуелно да изгледа. У центру је Леонардова слика Поклоњење три мудраца. Очигледна симболика. Људи немају коме да се поклоне изузев себи, својој глупости, материјалним добрима, хистерији, страху и хаосу. Нису у стању да препознају праве вредности, праву уметност,итд. Седе у хладним просторијама које симболизују отуђење човека од себе самог и од другог. Једно од питања које Тарковски поставља - да ли љубав и уметност могу да спасу човека. Ако не могу, онда једино преостаје самоубиство или лудило. Још једно питање, како пустињу преточити у мизансцен? Дугачки кадрови, јапански минимализам, бљутаве боје, црно-бела техника и понеки техниколор. Претпостављам да је симболика филма човекова отуђеност од самог себе, од других, од Бога. Не знам. Моћна је сцена молитве и покуша...