ЖРТВА, Андреј Тарковски
Интересантан филм и прича, неразумљива на тренутке, али моћна све у свему. Очигледно, Тарковски је човек који је мислио симболима. Помало ме подсећа на Елиотову Пустињу (Wasteland), односно како би Пустиња могла визуелно да изгледа.
У центру је Леонардова слика Поклоњење три мудраца. Очигледна симболика. Људи немају коме да се поклоне изузев себи, својој глупости, материјалним добрима, хистерији, страху и хаосу. Нису у стању да препознају праве вредности, праву уметност,итд. Седе у хладним просторијама које симболизују отуђење човека од себе самог и од другог. Једно од питања које Тарковски поставља - да ли љубав и уметност могу да спасу човека. Ако не могу, онда једино преостаје самоубиство или лудило. Још једно питање, како пустињу преточити у мизансцен? Дугачки кадрови, јапански минимализам, бљутаве боје, црно-бела техника и понеки техниколор.
Претпостављам да је симболика филма човекова отуђеност од самог себе, од других, од Бога. Не знам. Моћна је сцена молитве и покушаја главног јунака да се договори са Богом. Дирљиво.
Мало је предугачак, можда превише филозофски....
Али.... тема - трећи светски рат.....у нама, око нас, сада, у будућности...
Тренутно све у свету мирише на то....
Режија: А. Тарковски
Продукција: Шведска, Француска, Енглеска
Језик: Шведски, Енглески
Ко воли Тарковског или је радознао може филм да погледа на Јутјубу, са титловима
https://www.imdb.com/title/tt0091670/
Коментари
Постави коментар