ЗАПАЖАЊА СМОРЕНОГ УМА

Нисам неки љубитељ џеза и не знам готовo ништа о џезу. Али понекад ухватим себе како слушам понешто од џеза из прошлог века, типа из шездесетих и седамдесетих. На пример, највише волим да слушам Џона Колтрејна, и између осталих, Мајлса Дејвиса. Ово што пишем је у ствари сећање на детињство или на неке кадрове из детињства. Док слушам Блу мудс (Blue Moods) враћам се у другу раван постојања. Благи, поспани звуци ритам секције и исто тако благи и поспани звуци ксилофона и трубе враћају ме у осамдесете године, када је претпостављам помама за џезом од кад стагнирала али још увек су пуштали на ТВ џез концерте. То значи да је моје слушање џеза тада било везано искључиво за слушање и гледање џез музичара на Радио телевизији Београд, вероватно други програм. А тада их је било само два. Каква дивота, поготову што не мораш да прескачеш по каналима у потрази да одгледаш нешто смислено. "Златно доба" пост-титовског режима који није био ни комунизам, ни социјализам, а био је у ствари ...

Ljudi danas imaju naštelovan mozak da jure za profitom i zaborave na mentalno zdravlje, zapuste. Autor ilustracije:  Simon Stålenhag Postoje ljudi koji naviknu da manipulišu ljudima ne zato što su pokvareni, nego su tako naučili. Na kraju počnu i sebe da manipulišu i sve im se posle vrati.  To je psihički obolela osoba koja na kraju ne veruje nikom i ne raspoznaje realnosti koje ga okružuju. I kada sretne nekog ko može da mu pomogne da se reši toga, on nema kapacitet da prepozna jer je u pitanju navika koju je stekao. Zato takvim ljudima ne treba pomagati nego se skloniti od njih. Ako neće budala od tebe da pobegne, pobegni ti od njega.