ЗАПАЖАЊА СМОРЕНОГ УМА

Укратко, Викинзи. Значи стару Русију су основали Викинзи. Многи нису свесни тога. Тако да ако не волите Русе имате кога да кривите. У сваком случају Руси као да су мешавина викиншке ruthlessness и словенске меланхолије. Вероватно грешим.  Сматра се да је неки Рурик основао државу и да је био неки "предузетник". Врло могуће. Неки се противе тој теорији. Не знам зашто када у цркви у Новгороду леже мошти Свете Ане, Швеђанке, заштитнице Шведске. Била је православне вере и стога њене мошти леже у тој цркви. Видела сам својим очима. Постоје два Новгорода. Као што у Србији постоје градови који у називу имају горњи и доњи, тако и тамо. Изгледа да је то заједничко Словенима. Вероватно се једна група селила и оснивала "доњи" град ко зна из којих разлога. Шпекулишем да су се свађали или су отимали једни другима жене па се насељавали са њима у другом, доњем, мање битном месту. Или су се браћа тако делила. У главном увек нека драма и поделе. Рурик као име је германско као, на пр...

  По мом мишљењу, успешан римејк. Дискутабилно да ли је римејк. Нећу о томе. Ради се о филму “Тајни живот Волтера Митија”. Оба филма су рађена по мотивима истоимене кратке приче Џејмса Тербера ( James Thurber ).  Доле је линк на коме се види машта, писца сценарија, режисера, итд., за нову верзију. https://www.instagram.com/p/COBTrNEl7oB/?utm_medium=copy_link У овом видеу су приказани примери успеле визуелне комбинације музике и покретних слика. Мој закључак - римејк треба да буде нешто ново, другачије, неочекивано, надоградња претходне верзије а не као Windows XP, Windows 7. Оригинални музику за филм нећу ни да помињем колико је добра. Захваљујући том филму могу да уживам у музици  Хозе Гонзалеса (Jose Gonzalez) .

 Тајанствени Воз је прича у којој нема ништа тајанствено и која нешто на први поглед и нема смисла. Која је сврха? Навикли смо да сценарио има радњу којом неко хоће нешто да саопшти, да главни јунак реши неки унутрашњи или спољашњи конфликт. Међутим овде тога нема. Није ни потребно, очигледно. Ликови су по мом мишљењу некако симпатично детињасти. Не постоји антагониста, зликовац, антипатичан лик, макар. Не, сви су симпатични на свој начин, чак и када врше кривично дело. Просто пожелиш да људи буду такви и ван филмског платна. Све је некако реално а наивно. Ако је такво неко време постојало и ако су у се у том времену кретали такви ликови, ничег од свега тога више нема - ни времена, ни ликова. Остаје носталгија. То је Мостаериозни воз - воз носталгије и покушај да се конзервира једноставност и наивност којих нема у стварности. Издвајам овај дијалог који ме је насмејао: Mitzuko : Jun... why do you always have such a sad face? Are you unhappy?  Jun : I'm very happy. That's just t...

...који убрзо потом падају у заборав, као последњи примери - римејк Rebecca и   The Woman in the Window  који није римејк али мирише на  Rear Window . Моје мишљење је да се такве ствари не раде. Хичкок је геније филма у рангу, на пример, Шекспира, који је геније књижевности. Треба скромно мислити о својим могућностима.  Просто и једноставно речено, да ли је ико икад узео да поново напише, на пример, Млетачког Трговца? Толико. Изузетак би била серија  Sherlock . Закључак: The Woman in the Window је бољи и гледљивији од Ребеке а Ејми Адамс потврђује да је врсна глумица и вреди погледати филм ( The Woman in the Window) макар због ње. Нова Ребека није вредна помена. Препоручујем Rear Window јер је вехунски филм, а може и Шерлок.

ПУТУЈЕМ ЗАТО ШТО МОРАМ, ВРАЋАМ СЕ ЗАТО ШТО ТЕ ВОЛИМ Овај филм! Гледајте га!  Режија: Марсело Гомез и Карим Аинуз Путопис геолога који одлази у забачени део Бразила да врши истраживање земљишта због изградње канала. Ту се сусреће са разним људима, на пример, Нино и Перпетуа, који су у браку 50 година и никада се нису раздвајали. После кажу да не постоји права љубав... Википедија

Интересантан филм и прича, неразумљива на тренутке, али моћна све у свему. Очигледно, Тарковски је човек који је мислио симболима. Помало ме подсећа на Елиотову Пустињу (Wasteland), односно како би Пустиња могла визуелно да изгледа. У центру је Леонардова слика Поклоњење три мудраца. Очигледна симболика. Људи немају коме да се поклоне изузев себи, својој глупости, материјалним добрима, хистерији, страху и хаосу. Нису у стању да препознају праве вредности, праву уметност,итд.  Седе у хладним просторијама које симболизују отуђење човека од себе самог и од другог. Једно од питања које Тарковски поставља -  да ли љубав и уметност могу да спасу човека. Ако не могу, онда једино преостаје самоубиство или лудило. Још једно питање, како пустињу преточити у мизансцен? Дугачки кадрови, јапански минимализам, бљутаве боје, црно-бела техника и понеки техниколор. Претпостављам да је симболика филма човекова отуђеност од самог себе, од других, од Бога. Не знам. Моћна је сцена молитве и покуша...

Сан, стварност, сећања на детињство? Компликовано за гледаоце али за редитеља, piece of cake.  У сваком случају, схвата се како хоћеш, а у ствари не треба га "схватати" већ гледати као гомилу слика извађених из сећања.  Намеће се питање, чему то? Једини начин да се разуме поента уопште ЗАШТО снимити овакав филм на овај начин је овај, по мом мишљењу: Тарковски има потребу да то све избаци из себе, из свог подсвесног система, из психе. Дакле, потреба. Нешто слично као код Буковског или неког другог, кога се не сећам, ко каже да песник практично избацује креативну енергију која се накупила у њему и излива је на папир, на целулоид, или дигитал.  Креативност, писање, сликање, стварање - то је потреба. То је пражњење до следећег пуњења. И тако у круг. То је разлог зашто је човек створен. Да искру стварања утиснуту у душу, оствари у себи и кроз себе, и да је преда другом, подели је са другим.  Што у суштини ради и Дилан, и још неки. Али то је друга прича, и говорим не само ...