ДЕШАВАЊА
Толико тога се дешава. Не волим ову реченичну конструкцију или фразу. Међутим, не умем боље да се изразим. Можда боље звучи, у животу се понекад не дешава ништа, или тако изгледа. Понекад, каовременски адверб, а у физици релативан појам, јер је време релативно, се у мом случају одужило на више од 10 година. Понекад се све дешава одједном. То јест, моја воља је била успавана а сада као да се пробудила. Па ми се чини како се све дешава одједном. Да ли је све моја воља? У сваком случају, пуно је информација, дешавања, све одједном, све одједном, наједампут, зашто сад? Опет постављам глупо питање зашто. Изгледа да знам одговор, али нећу сад о томе. Изгледа када неко близак нестане са свог места у коме се родио, живео, радио, радовао се, туговао, подизао породицу и онда заувек отпутовао, направи се простор који се попуњава разним другим садржајима. Као да настаје нова форма са новим садржајем. Фомра испуњена људима, животињама, музиком, филмом, серијама, људима...дивним људима. Ево дивне му...