Mystery Train

 Тајанствени Воз је прича у којој нема ништа тајанствено и која нешто на први поглед и нема смисла. Која је сврха? Навикли смо да сценарио има радњу којом неко хоће нешто да саопшти, да главни јунак реши неки унутрашњи или спољашњи конфликт. Међутим овде тога нема.

Није ни потребно, очигледно. Ликови су по мом мишљењу некако симпатично детињасти. Не постоји антагониста, зликовац, антипатичан лик, макар. Не, сви су симпатични на свој начин, чак и када врше кривично дело.

Просто пожелиш да људи буду такви и ван филмског платна. Све је некако реално а наивно. Ако је такво неко време постојало и ако су у се у том времену кретали такви ликови, ничег од свега тога више нема - ни времена, ни ликова. Остаје носталгија. То је Мостаериозни воз - воз носталгије и покушај да се конзервира једноставност и наивност којих нема у стварности.

Издвајам овај дијалог који ме је насмејао:

Mitzuko: Jun... why do you always have such a sad face? Are you unhappy? 

Jun: I'm very happy. That's just the way my face is.

Волим овај филм.

Коментари

Популарни постови са овог блога

КЊИГЕ ЈАКОВЉЕВЕ

ПРЕЦРТАНО ИМЕ

Гетоизирана пријатељства илити цуцла за одрасле