Волети

 Волети је тешка категорија али и лака. 

То је парадокс. Речено је љуби ближњег свог као самог себе. А ко је мој ближњи? Све и свја! И наркоман, алкохоличар, зависник од игрица, жена која не може да се заустави и да већ једном заћути, или се скраси и нађе једног човека, и наравно мрави, пчеле, буве, црви , пауци, буба - швабе.

Љубав није осећање. Љубав је стање, настројење, воља, одлука. Слава на висини Богу и међу људима добра воља. Љубав је и интимни однос. Ако је нелажан, нелицемеран и искрен. Љубав је кад се опрости па макар  и остао неки траг горчине. То је љубав и још и више од тога.

Љубав дефинитивно није еуфорично осећање “ја сада све волим грлим и спашавам свет, цркву, ближње, својом свемоћном молитвом”. Љубав је натприордна, луда, неприродна особина човека. Зато што је Љубав Божанска особина. Дата човеку као дар! Који он може да прими ако жели.

 Љубав је када оћутиш кад те неко нагази попут пикавца. Када попљујеш угрушак крви само да не повредиш другог. Када одлучиш, “ па не морам увек да кажем своје мишљење”.

 Љубав није слабост и мазохизам. Брецање,раздражљивост. Љубав није чекање да ти се узврати љубављу. Љубав је натприродна надвременска појава. Божанска особина која се дарује као круна после многих крвних страдања.

 А да ли ми пуштамо крв за другог и праштамо им помисао како смо глупи баш зато што праштамо и како смо слабићи јер желимо да волимо и да кажемо “ Ево слушкиње Твоје”. Тешко овом нараштају пада тај напор љубави. Лакше је маштати како волимо све и свја. Машта је лепа али лажна.

Не будимо лажни, већ искрени. Ко хоће да влада и буде вођа брату, нека савије главу и нек му опере стопала и нек му служи!

Можеш ли ти то? Али искрено реци! Реци себи!