ТАРКОВСКИ: ОГЛЕДАЛО
Сан, стварност, сећања на детињство? Компликовано за гледаоце али за редитеља, piece of cake.
У сваком случају, схвата се како хоћеш, а у ствари не треба га "схватати" већ гледати као гомилу слика извађених из сећања.
Намеће се питање, чему то?
Једини начин да се разуме поента уопште ЗАШТО снимити овакав филм на овај начин је овај, по мом мишљењу: Тарковски има потребу да то све избаци из себе, из свог подсвесног система, из психе. Дакле, потреба. Нешто слично као код Буковског или неког другог, кога се не сећам, ко каже да песник практично избацује креативну енергију која се накупила у њему и излива је на папир, на целулоид, или дигитал.
Креативност, писање, сликање, стварање - то је потреба. То је пражњење до следећег пуњења. И тако у круг. То је разлог зашто је човек створен. Да искру стварања утиснуту у душу, оствари у себи и кроз себе, и да је преда другом, подели је са другим.
Што у суштини ради и Дилан, и још неки. Али то је друга прича, и говорим не само о таленту, већ креативности и како се испољава.
Закључак: родиш се за то, за такав начин приказа своје "стварности", свог света или се не родиш са тим.
Што не значи да други редитељи мање вреде ако баш немају ту исконску потребу. Напротив.
Свако има своју верзију истог талента под условом да га уопште има. И у томе је лепота, у разноврсности и различитости истог. Итд.
Препоручујем филм за одмор мозга.
Само гледај и не покушавај да схватиш. И тада ћеш разумети. Тишина говори гласније од свих звукова и свих речи.
Коментари
Постави коментар