АГУСТИН БАРИОС

 

Нумера Катедрала (La Catedral) инспирисана је делима Јохана Себастијана Баха и настала 1921. године, и сматра се врхом и ремек-делом свих композиција Агустина Бариоса.

Прелепо извођење, гитарискиње коју први пут чујем, са одличном поставком звука. Први пут сазнајем за овог композитора и виртуоза из Гватемале. 

Пошто ми је српски вокабулар закржљао (о томе можда у некој будућој објави и моја теза зашто се то дешава као српски и светски проблем), не умем да додатно искажем и опишем лепоту композиција које је он стварао. Препознајем лирске моменте, а интересантно би било наићи на неки податак о томе који су му били узори и инспирација, осим Баха. Пада ми на памет и Шопен, али то ће стручњаци боље знати.  

 А сада мало о овом композитору, са Википедије.

Зе мене као филолога и лингвисту, интересантан је податак да је Бариос говорио најмање пет језика, и да се у породици из које је потекао подједнако гајила љубав према музици и књижевности. Моје мишљење о томе је позитивно у смислу да мислим да би сви родитељи требало децу од малих ногу да дају на језике и музику, ако су талентовани, наравно.

Мислим да знање језика обогаћује човека и шири видике више него на пример спорт, балет или математика. Међутим такође мислим да су ове дисциплине итекако битне за мозак и тело који такође треба да се вежбају и то читавог живота. 

На овом снимку горе се могу чути, како изузетна извођења овог композитора, тако и главна његова дела. Допада ми се код овог композитора што су мелодије наизглед једноставне али не и превише компликоване за мене која сам тек сад открила овог композитора.

"Композиције Бариоса могу се сврстати у три основне категорије: фолклорне, имитативне и религиозне. Својим композицијама одавао је почаст музици и људима свог завичаја кроз дела инспирисана народним песмама Јужне и Централне Америке. Друга страна његовог уметничког умећа огледала се у примени стила и техника из доба барока и романтизма. „Una Limosna por el Amor de Dios“ (Милостиња за љубав Божију) представља пример дела инспирисаног религиозним мотивима." Ова нумера се налази такође на снимку горе.

Постоји једна интересантна ствар из његове биографије, коју као да је написао Маркес или неки други јужноамерички писац. 

"Бариос у својим позним годинама 1940-их

Након турнеје по Европи 1934-35. године, Бариос је наступао у Венецуели, Хаитију, Куби, Костарики, Никарагви, Салвадору и Гватемали. Постоје наговештаји да је 1939. поново посетио Мексико, али у његовој имиграционој документацији није забележен улазак за њега или његову супругу Глорију те године. Испунио је свој сан о одласку у Сједињене Државе када је 23. децембра 1936. године добио визу у америчкој амбасади у Маракаибу, Венецуела. Подаци из бродских спискова показују да су Бариос и његова супруга путовали као дипломате и стигли у Порторико, територију САД-а, у јануару 1937.

Према сведочењима, доживео је инфаркт 27. октобра 1939. испред америчке амбасаде у Гватемали Ситију, након што је откривено да путује са лажним дипломатским документима које му је обезбедио његов доживотни пријатељ и покровитељ Томас Саломони. Како је недавно боравио у Немачкој, уочи Другог светског рата, више није могао користити своје дипломатске везе. Замољен је да напусти Гватемалу због својих политичких ставова. Примио је позив председника Ел Салвадора, Максимилијана Ернандеза Мартинеза, да пређе у Ел Салвадор и преузме функцију на Конзерваторијуму и Школи декламације „Рафаел Олмедо.“

Бариос никада није напустио Ел Салвадор. Претходни биографи наводе да је 7. августа 1944. доживео други инфаркт који је коначно био смртоносан, али овај узрок остаје под знаком питања. 

Судски лекар је изнео мишљење да је његова смрт вероватније била последица тровања. У то време, Бариосова супруга је јавно имала аферу са италијанским власником плантаже кафе Пасквалеом Козарелијем, који је такође живео у њиховом дому. Козарели се убрзо након тога оженио Бариосовом удовицом и наводно је имао мотив и средства за тровање. 

Бариос је сахрањен на гробљу Лос Илустрес, а његови студенти су га, у најтоплијој недељи године, на раменима испратили до вечне куће. Неколико сати након његове смрти, његови рукописи и бележнице нестали су. Претпоставља се украдени од ученика."