EKSPERIMENT

Let it be 

Prvi put kada sam čuo Takashija kako peva i sebe prati uz gitaru, bilo je kroz pesmu Let it be. U trenutku sam pomislio da je Paul McCartney zakoračio na podijum Marine, toliko je lepo pevao. Imao je lep, mekan glas i lepu dikciju. Ovu pesmu i još neke od Beatles-a pevao je sa takvim osećajem, ljubavlju i tako opušteno, sa ponekom notom koja bi iskocila ili zaškripala u glasu nepravilno, ali sa dušom. I ja, kao Takaši, volim stvari koje imaju dušu i ne marim ako neko otpeva i po koju pogrešnu notu. Odlučio sam da u životu ne traćim vreme na perfekcionizam i šuplje ispraznosti koje život nudi u izobilju. Bukowski je jednom rekao nesto slično, pokušaću da pronadjem tu njegovu misao. Bukowski je bio mudar čovek. Stekao je mudrost kroz muku i patnju, i one ga nisu slomile. Nije dozvolio. Našao je utočište u alkoholu, isto kao i mi, ali je opstao. Nije dozvolio da ga očajanje savlada. 

Znam engleski jezik dobro. Naravno, uvek ima još po nešto da se nauči. Sve u svemu, zadovoljan sam svojim znanjem. Kada slušam pesme sa engleskog govornog područja više mi pažnju privuče tekst nego melodija. Medjutim, kada slušam klasičnu muziku, logično, kompozicija je uvek u prvom planu. Možda sam takav tip, lirski. Više volim reč od zvuka, mada i muziku izuzetno volim.

Let it be mi je pesma za sva vremena. Sigurno da nije najbolja pesma od Beatles-a. Koja jeste? Da li se i jedna može uopšte izdvojiti kao najbolja? Čisto sumnjam. U svakom slučaju, negde sam pročitao kako je ova pesma nastala. Paul je u trenutku kada su snimali album White, šezdesetih godina proslog veka, zapao u životnu i kreativnu krizu. Bio je na prekratnici. Čini mi se da je imao utisak da je došao do kraja svojih kreativnih snaga i potencijala, i da se pitao šta će biti dalje. Pretpostavljam da je predosetio ili je znao da će se bend raspasti i nije video izlaz za sebe iz te situacije. Kreativni izlaz. Ipak se ne vrti sve oko novca, jer čovek najveći deo svog života ipak usadjuje u svoj posao i poslom sebe definiše.

Sigurno da je bio prisutan i strah u vezi novca, jer se čovek brzo navikne na slavu, uspeh i svote novca koje mogu da se zarade u muzičkoj industriji. Tektonski poremećaj, nešto slično što preživljavamo trenutno, uz dodatne naznake tamnih oblaka neizvesnosti po pitanju kraja i kako će taj kraj izgledati. Mislim na pandemiju. 

Paul je svoju anksioznost pokušao da ublaži eskapizmom u barove, drogu i alkohol, kako je to krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bio običaj u muzičkoj industriji i uopčte na sekularizovanom Zapadu. Očigledno je da su materijalizam i sekularizacija društva doneli promene u duši čoveka koji nema čemu pozitivnom da se nada pa se okreće alkoholu, drogi, čime je stvorena atmosfera T.S. Eliotovog Wasteland-a. Slično posledicama koje je Marx-ova filozofija imala na slovenske i neke germanske zemlje. Ispada da je materijalistička Wasteland nastupila mnogo ranije za razliku od one oktobarske.

Plus, Paul je živeo sam u Londonu, dok su ostali članovi benda imali devojke ili bili oženjeni i živeli na selu. Znači, u njegovom životu je nastupila potpuna kriza i teška depresija. Medjutim, jedne noći neko je došao u Paulov san i raspršio sve te užase depresije. U snu mu je došla pokojna majka i rekla da sve te muke pusti od sebe. Kada se probudio nije tačno mogao da se seti koje su to reči bile, ali mu je ostao opšti osećaj - “let it go, let it be”. Paul kaze da ga je majka Mary spasila posetivši ga u snu jer je tu rečenicu izgovorila tihim i spokojnim glasom i time razvejala tamu. Nedugo potom, sreo je ljubav svog zivota, Lindu, sa kojom se oženio. Uvek je verovao da mu je majka Mary poslala Lindu. Interesantno je da su mu i majka i žena umrle od iste bolesti.

Uzgred, moja majka je uvek govorila da je za raspad Beatles-a bila kriva Yoko Ono. Kad se žena umeša, svojim pametovanjem ili zlobom, ode mast u propast. Moguće da je u pravu što se tiče žena, to jest 100% je upravu, znam to sada iz iskustva, ali ne znam da li je u pravu što se tiče Beatles-a, pošto ionako sve ima neki svoj rok trajanja. Moja majka, inače, vrlo je intuitivna osoba i ume, ponekad, nepogrešivo da pročita ljude. Pročita, kao kad se čita knjiga. Ovde je glavna reč “nepogrešivo” jer, naravno, intuicija nije savršena alatka, data čoveku za preživljavanje u džungli života, i može da pogreši. Ili jeste savršena, ali mi grešimo kad ne poslušamo intuiciju ili kad ne razlikujemo lažnu od prave. Ne znam odgovor na ovo, još uvek.

Takashi

Takashi nam je preneo novu energiju - to je bila ta njegova ljubav prema muzici i ljudima.Olga je bila posebno dirnuta. Ima tu zensku rusku intuiciju kojom nepogresivo tumaci ljudsku dusu, poput Dostojevskog. Objasnila mi je, nakon sto je malo bolje upoznala Takashijevu zivotnu pricu. 

“Bože, što volim ovu pesmu”, rekla je na engleskom. Inače smo se sporazumevali na toj novoj lingua franca, a dešavalo se, kada Takashi nije bio sa nama, da pričamo nekom mešavinom srpsko-ruskog. 

“Ponekad kada je slušam kod kuće, imam želju da Paul zauvek samo tu pesmu peva i da se pesma nikad ne zavrsi” rekla mi je skoro. I meni se ponekad tako čini, da želim da se neka pesma ne završi nikad, on repeat forever. Ali to nije moguće.

Snovi

Ponekad mi se dešava da sanjam muziku. Skoro sam sanjao nešto što mi je ličilo na irsku melodiju. Bio je tu i čitav hor, čini mi se, mešoviti hor. Pesma je bila prelepa, ali na žalost melodije se ne sećam. Dešavalo mi se i ranije da imam muzičke snove. A znam da mnogi kompozitori sanjaju muziku. Mislim da je to zbog toga što su u tome svim srcem. To je talenat i zanimanje. Nije samo nešto čime se bave. Srce je glavno.

Nekada mi se dešava da sanjam ljude sa kojima nisam u dobrim odnosima. Na primer, možda smo se rastali zbog nekog nesporazume. Dešavaju se nesporazumi. Razni nesporazumi. Kao na primer, oni jednostavni kada neko nešto kaže, a drugi pogrešno razume ili ne čuje i to se vrlo brzo izlgadi. To su neki situacioni nesporazumi. A postoje i dublji, koji dublje zadiru u psihu i emocije ili proizilaze iz dubljih delova duše. Mogu da poteknu iz ljubomore. Neko je ljubomoran na drugog zato što mu se čini da ovaj drugi ima više uspeha u životu ili sa ženama ili muškarcima i onda poveruje u tu svoju misao.

Bezrezevno poverenje u prvu misao koja dođe, nanosi veliku štetu međuljudskom odnosima. Na primer, "on ima uspeha sa ženama". Čovek poveruje u tu misao, koja naravno ne mora da bude tačna, nego tom nekom izgleda tako i nije proverio da li je istina. I onda može da pomisli da si mu ti preuzeo devojku, čak iako je ona otišla sa nekim trećim. Nećete verovati, ali upravo to mi se dogodilo.