МАЈЛС ДЕЈВИС 2
Мајлс Дејвис, први део
Како били мислим да је то време било такво не захваљујући њему, већ захваљујући атмосфери која је владала. Да, атмосфери. Људи су били креативнији тада него данас. Са распадом државе нестала је креативност и оригиналност. Не мислим на "оригиналност" препева на српско-хрватски светских хитова. Него мислим на аутентичну оригиналност уметника било које бранше, а поготову писаца, сликара и режисера.
Какве везе креативност има са краљем или политичарем? Можда ако су ти људи уметници сами по себи, мецене, или барем уметничке душе. Тито ми најмање делује као уметничка душа, а више као бизнисмен, (некада се то називало магнат а данас тајкун), некакав Оназис, коме су једино жене на памети, добра клопа и шампањац. Ограђујем се и не знам да ли је Оназис имао те карактеристике. Наравно, Тито је имао и ружније склоности од облапорности, али о томе другом приликом.
Наравно, са овим се не би сложили историчари или Титови обожаватељи. Међутим, мене је то баш брига. Говорим о утиску који сам стекла од малих ногу па до сада, када упоредим људе тада и људе сада. Дакле, по мом, вероватно погрешном мишљењу, шупљи човек Тито није имао никакве заслуге за достигнућа у култури тог периода. Тек сада излазе на видело чињеница, да, на пример, Павле Вујисић и Миодраг Петровић, нису мирисали Титов режим али, закључујем, можда опет погрешно, пошто их је народ волео, успешно су одолевали агентима тајне службе. Тако да нису завршили у затвору нити их је било ко шиканирао у то доба, по мом сазнању.
Иначе, "Мајлс Дејвис је неколико пута посетио Београд и одржао успешне и изузетно посећене концерте. Снимак концерта који је одржао у оквиру Београдског џез фестивала 1986. године". РТС
Како били мислим да је то време било такво не захваљујући њему, већ захваљујући атмосфери која је владала. Да, атмосфери. Људи су били креативнији тада него данас. Са распадом државе нестала је креативност и оригиналност. Не мислим на "оригиналност" препева на српско-хрватски светских хитова. Него мислим на аутентичну оригиналност уметника било које бранше, а поготову писаца, сликара и режисера.
Какве везе креативност има са краљем или политичарем? Можда ако су ти људи уметници сами по себи, мецене, или барем уметничке душе. Тито ми најмање делује као уметничка душа, а више као бизнисмен, (некада се то називало магнат а данас тајкун), некакав Оназис, коме су једино жене на памети, добра клопа и шампањац. Ограђујем се и не знам да ли је Оназис имао те карактеристике. Наравно, Тито је имао и ружније склоности од облапорности, али о томе другом приликом.
Наравно, са овим се не би сложили историчари или Титови обожаватељи. Међутим, мене је то баш брига. Говорим о утиску који сам стекла од малих ногу па до сада, када упоредим људе тада и људе сада. Дакле, по мом, вероватно погрешном мишљењу, шупљи човек Тито није имао никакве заслуге за достигнућа у култури тог периода. Тек сада излазе на видело чињеница, да, на пример, Павле Вујисић и Миодраг Петровић, нису мирисали Титов режим али, закључујем, можда опет погрешно, пошто их је народ волео, успешно су одолевали агентима тајне службе. Тако да нису завршили у затвору нити их је било ко шиканирао у то доба, по мом сазнању.
Иначе, "Мајлс Дејвис је неколико пута посетио Београд и одржао успешне и изузетно посећене концерте. Снимак концерта који је одржао у оквиру Београдског џез фестивала 1986. године". РТС
Коментари
Постави коментар