Постови

Истакнути пост

Френк Херберт - Човек који нас учи да мислимо својом главом

Слика
 Закључак је да су овакви људи опасни по друштво а посебно тоталитаристичко у коме смо ми неки живели, а које је тренутно у стварању. На жалост, многи су овога свесни али ништа не може да се уради. Порфесор Дерил Хамамото сматра да можемо, ако свако уради нешто у оквиру локалне самоурпаве. Међутим то кошта живота, судећи по томе да је и он сам оболео. Желим му брз опоравак. У овом видеу, аутор Дине, говори о томе да не треба да се верује вођама слепо, јер се често испоставља да је вођа психопата. Моје мишљење је да су то харизматични нарциси и да се маса као таква лепи за харизму и воли да превари себе. То је исто као и заљубљување - фаза самообмане. Да нема самообмане људи не би ишли за вођом. Просто једноставно није само потебно да нас вођа убеди. Потебно је да и ми убедимо себе да је он то за шта се представља. Неописива наивност човекова, у сржу људског бића, је та која потрхрањује лажну наду како је овај вођа баш такав какв је - прави. Све што обећава да ће испунити, истина је, а

О НЕОСЕТЉИВОСТИ

 Читам код Светог Јована Лествичника о тој пошасти душе. То он зове смрћу пре смрти. Тако и јесте. То је стање слично унинију илити досади, а у ствари врховна прелест која извире из городсти и досаде. Тада човек мисли да све зна и прима веру и носи је кроз ум. Умује и филозофира. Бави се високом теологијом, а срце је хладно. Не само да се бави већ се и наслађује и диви себи и својој начитаности и умности. Благи сатански ужас. Мислим да је ово превалетно у данашње време у данашњих верника који имитирају верност, веру и побожност а уствари су изнутра опсутошени, хладни и незаинтересовани за другог. Само се баве собом. Високки егоизам који се крије под плаштом душебрижништва. У срцу тих људи је само грамзивост, завист, ненавист и мржња према самом себи. Мислим да сам довољно написала. Ту ни покајање ни исповест не помажу већ отржњење и одлука да ће се са тим ухватити у озбиљан коштац. Ови људе боље и да не посте храном већ да се смире и да дају себи такву једну епитимију. Али нема од тога

Ко ме пита…

 Моје трапаво размишљање на: “Умилење је непрестано мучење савести, које унутрашњим исповедањем расхлаћује ватру срца. Исповест је самозаборав природе, као што неко заборави да једе хлеб свој (уп. Пс.101, 5). Покајање је лако одрицање од сваког телесног задовољства.” Св.Јован Лествич. Следи овако: Значи исповест је и унутрашња, а не само спољашња. То значи да Богу исповедам шта сам погрешила, одмах, не чекајући спољашње време за формалну исповест речима. Ова унутрашња исповест, вероватно значи духовну исповест када се све сажме у једну тачку. Умирење као делање благодати и њено дејство покреће човека да стално контролише савест то јест она бива будна стално. То је немогуће човеку. Сходно свему горе реченом, од тога проистиче покајање или то и јесте покајање које се одвија у души тајно али захтев а напор воље.  Самозаборав природе можда значи да човек заборавља своје ограничење и Господ му помаже у том напору да се савест прати; односно помисли. Он тада буквално се и не сети хране јер м

КЊИГЕ ЈАКОВЉЕВЕ

Слика
 ЧИТАМ ЈОШ УВЕК. ИНТЕРЕСАНТНА КЊИГА О СВЕМУ И НИЧЕМУ. АНТРОПОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ЈЕДНОГ ДОБА У ПОЉСКОЈ СА АКЦЕНТОМ НА НЕКЕ КАТОЛИКЕ И ЈЕВРЕЈЕ. Писац је Олга Токарчук, из Пољске која је добила Нобелову награду 2018. годинеза књижевност. Руско-украјинско презиме у особи која пише пољским језиком. Интересантно. А можда и не. Књига нема радњу. Стил који је просут по страницама, типично је женски, али писано не из срца, већ из главе. Незаинтересовано или можда то није добар израз. Један од ликова се зове Јента (Definitions of yenta. (Yiddish) a vulgar shrew; a shallow coarse termagant. type of: shrew, termagant. a scolding nagging bad-tempered woman. (Yiddish) a woman who talks too much; a gossip unable to keep a secret; a woman who spreads rumors and scandal.  Само што сам помислила да је ово типично за логорејичну интелектуалку која ређа своје антрополошке именице и придеве, кад налетех на тај лик који се зове Јента и изгуглах значење. Преведено са Јидиша на мој језик значи логорејичну жену. Уп

КИЈЕВСКА РУСИЈА

Укратко, Викинзи. Значи стару Русију су основали Викинзи. Многи нису свесни тога. Тако да ако не волите Русе имате кога да кривите. У сваком случају Руси као да су мешавина викиншке ruthlessness и словенске меланхолије. Вероватно грешим.  Сматра се да је неки Рурик основао државу и да је био неки "предузетник". Врло могуће. Неки се противе тој теорији. Не знам зашто када у цркви у Новгороду леже мошти Свете Ане, Швеђанке, заштитнице Шведске. Била је православне вере и стога њене мошти леже у тој цркви. Видела сам својим очима. Постоје два Новгорода. Као што у Србији постоје градови који у називу имају горњи и доњи, тако и тамо. Изгледа да је то заједничко Словенима. Вероватно се једна група селила и оснивала "доњи" град ко зна из којих разлога. Шпекулишем да су се свађали или су отимали једни другима жене па се насељавали са њима у другом, доњем, мање битном месту. Или су се браћа тако делила. У главном увек нека драма и поделе. Рурик као име је германско као, на пр

Криогенизација душе

Моје размишљање поводом овога доле: Рекао сам јој да је требала да остане до краја литургије у том манастиру, те да на свом духовном путу не смије да застаје код сваке препреке на коју буде наилазила. Дао сам јој број свештеника са којим треба да разговара и да се код њега исповиједи. Такође сам јој напоменуо да и у односу са Богом и са родитељима, баш као и другим људима, треба да очисти своје срце и допусти да се у њега усели љубав! Само љубав може да спријечи сва овоземаљска сагоријевања! Са друге стране, ако и своје тијело буде предала да се сажеже, а љубави не буде имала, ништа јој неће користити (1.Кор. 13,3)… https://mitropolija.com/2024/02/29/sagorijevanje/ Ако је ова следећа реченица речена из главе, из рација, из наученог - Такође сам јој напоменуо да и у односу са Богом и са родитељима, баш као и другим људима, треба да очисти своје срце и допусти да се у њега усели љубав! - биће од мале користи, односно скоро никакве. Реч мора имати духа. Наравно Светог Духа. Иначе неће до

ПОЕЗИЈА ЧАСНОГ ПОСТА

 Часни Велики Пост који је посвећен сећању на страдања Господа Нашег Исуса Христа, Једног од Тројице. Овај пост је изгледа дат како бисмо своје страдање преточили у Христово и сјединили се кроз покајање са Њим у Васкршњој Литургији и причести. Нема ништа лепше од овог радосно-тужног-ведрог поста. Чиста поезија а никако трагедија. Епско-лирски маратон. Прилично је што је тај пост дат у пролеће када се човек као пупољак орхидеје буди из окорелог, убуђалог себе илити старог човека како су Свети Оци називали ту унутрашњу појаву у човеку - его. Кажу да је овај пост дат за очишћење душе кроз покајање и молитву. Кад кажемо покајање помало се сви запитамо шта је то у ствари. Ако смо искрени са собом. Мислим да не знамо до краја. Понекад се човек умори од свих тих речи, "покај се, грех, гордост, страсти, врлине, подвиг". Можда зато што смо огуглали. То се зове неосетљивост душе. Нажалост неосетљивост се увукла и то морам да признам без устезања. Говорим о себи. Код Светог Јована Леств