Biser

Ако хоћеш да имаш какав такав мир, па макар и психички, мораш бити у садашњем тренутку. 

Не размишљати о будућем на шта немамо утицај. 

Нити о прошлости , што не постоји у реалним времену осим у сећању. 

Сећања су као кад напишеш обичном оловком и обришеш гумицом.

 Ако ниси обрисао тешко ће бити. 

Ако си обрисао остаје траг и зато треба бити присутан, да те траг не заскочи јер постоји могућност. 

На пример то се онда зове злопамћење, сентиментално везивање за “добра стара времена”, итд. 

Ако си пропустио нешто, или се није ни догодило, зашто размишљаш о томе? 

Опрости себи и другом и иди даље. 

Остајање у прошлости те вуче назад и никад нећеш моћи даље. 

Ако оставиш то за собом то је као да си одсекао сидро које вуче на дно. 

Људи су несрећни јер нису захвални Богу, јер нису у садашњости. У Божјој садашњости.