Creep


Посвећено свима који се осећају и даље као несхваћени, outcasts, итд.

Јер се други боље само-рекламирају и продају на “тржишту” таштине.


Stay a creep!


  

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

МАЈЛС ДЕЈВИС

Слика
Нисам неки љубитељ џеза и не знам готовo ништа о џезу. Али понекад ухватим себе како слушам понешто од џеза из прошлог века, типа из шездесетих и седамдесетих. На пример, највише волим да слушам Џона Колтрејна, и између осталих, Мајлса Дејвиса. Ово што пишем је у ствари сећање на детињство или на неке кадрове из детињства. Док слушам Блу мудс (Blue Moods) враћам се у другу раван постојања. Благи, поспани звуци ритам секције и исто тако благи и поспани звуци ксилофона и трубе враћају ме у осамдесете године, када је претпостављам помама за џезом од кад стагнирала али још увек су пуштали на ТВ џез концерте. То значи да је моје слушање џеза тада било везано искључиво за слушање и гледање џез музичара на Радио телевизији Београд, вероватно други програм. А тада их је било само два. Каква дивота, поготову што не мораш да прескачеш по каналима у потрази да одгледаш нешто смислено. "Златно доба" пост-титовског режима који није био ни комунизам, ни социјализам, а био је у ствари ...
Прикажи све

ТАРКОВСКИ: ОГЛЕДАЛО

Сан, стварност, сећања на детињство? Компликовано за гледаоце али за редитеља, piece of cake.  У сваком случају, схвата се како хоћеш, а у ствари не треба га "схватати" већ гледати као гомилу слика извађених из сећања.  Намеће се питање, чему то? Једини начин да се разуме поента уопште ЗАШТО снимити овакав филм на овај начин је овај, по мом мишљењу: Тарковски има потребу да то све избаци из себе, из свог подсвесног система, из психе. Дакле, потреба. Нешто слично као код Буковског или неког другог, кога се не сећам, ко каже да песник практично избацује креативну енергију која се накупила у њему и излива је на папир, на целулоид, или дигитал.  Креативност, писање, сликање, стварање - то је потреба. То је пражњење до следећег пуњења. И тако у круг. То је разлог зашто је човек створен. Да искру стварања утиснуту у душу, оствари у себи и кроз себе, и да је преда другом, подели је са другим.  Што у суштини ради и Дилан, и још неки. Али то је друга прича, и говорим не само ...
Прикажи све

Зона сумрака или мртва природа са Ковидом

 Ово што следи вероватно неће звучати довољно занимљиво, забавно или добро написано.  Надам се да ће зазвучати макар мало Кафкијански.  Али не бих се кладила у то.  У сваком случају, пишем у  покушају да схватим и изразим шта се ово око мене дешава, али тешко проналазим одговарајуће речи.  Речи ...  беже ми, или се само тако мој дементни мозак поиграва са мном.  Исти је осећај као када покушавам да држим коцке леда у рукама, суве и хладне коцке као Антарктик а лед ми се лепи за кожу.  Чим коцке леда  почињу полако своје отапање и капање више не могу да издржим, било зато што постају склиске или због продора хладноће.  Не знам шта хоћу да кажем.  Ствар је у томе што су протекле две недеље биле права ноћна мора.  Прво, мислим да се осећам чудно због временских непогода.  Прошла седмица је била монсунска, створивши ми осећај да сам једна стара корњача. На пример корњача са Галапагоса, спора, стара, дементна....
Прикажи све