Леп дан. 14. фебруар. Неко слави светог Валентина, човек који је живео у 3. веку, а неко слави светог Трифуна, неко обојицу. Небитно. Битна је радост живота. То вам желим свима!
Нисам неки љубитељ џеза и не знам готовo ништа о џезу. Али понекад ухватим себе како слушам понешто од џеза из прошлог века, типа из шездесетих и седамдесетих. На пример, највише волим да слушам Џона Колтрејна, и између осталих, Мајлса Дејвиса. Ово што пишем је у ствари сећање на детињство или на неке кадрове из детињства. Док слушам Блу мудс (Blue Moods) враћам се у другу раван постојања. Благи, поспани звуци ритам секције и исто тако благи и поспани звуци ксилофона и трубе враћају ме у осамдесете године, када је претпостављам помама за џезом од кад стагнирала али још увек су пуштали на ТВ џез концерте. То значи да је моје слушање џеза тада било везано искључиво за слушање и гледање џез музичара на Радио телевизији Београд, вероватно други програм. А тада их је било само два. Каква дивота, поготову што не мораш да прескачеш по каналима у потрази да одгледаш нешто смислено. "Златно доба" пост-титовског режима који није био ни комунизам, ни социјализам, а био је у ствари ...
Овај свет лежи у лажи. Свуда је лаж почев од реклама, науке до међуљудских односа. Преваранти смо. Али Бога нико није преварио. Ако си лажан и неискрен, себи си лаж. Себе лажеш и вараш а не народ, мајку, оца, жену, мужа, пријатеља. Изневерио си себе. Рекао си доћићу, а ниси. Рекао си посетићу те, а ниси. Рекао си чујемо се и изговорио празну реч. За сваку празну реч ћемо дати одговор. Не у квизу слагалица већ пред Богом. Дакле, немој бити лаж, већ буди истина.
Ово што следи вероватно неће звучати довољно занимљиво, забавно или добро написано. Надам се да ће зазвучати макар мало Кафкијански. Али не бих се кладила у то. У сваком случају, пишем у покушају да схватим и изразим шта се ово око мене дешава, али тешко проналазим одговарајуће речи. Речи ... беже ми, или се само тако мој дементни мозак поиграва са мном. Исти је осећај као када покушавам да држим коцке леда у рукама, суве и хладне коцке као Антарктик а лед ми се лепи за кожу. Чим коцке леда почињу полако своје отапање и капање више не могу да издржим, било зато што постају склиске или због продора хладноће. Не знам шта хоћу да кажем. Ствар је у томе што су протекле две недеље биле права ноћна мора. Прво, мислим да се осећам чудно због временских непогода. Прошла седмица је била монсунска, створивши ми осећај да сам једна стара корњача. На пример корњача са Галапагоса, спора, стара, дементна....
Коментари
Постави коментар