КО ТЕ ПИТА ЗАПАЖАЊА СМОРЕНОГ УМА

Моје размишљање поводом овога доле: Рекао сам јој да је требала да остане до краја литургије у том манастиру, те да на свом духовном путу не смије да застаје код сваке препреке на коју буде наилазила. Дао сам јој број свештеника са којим треба да разговара и да се код њега исповиједи. Такође сам јој напоменуо да и у односу са Богом и са родитељима, баш као и другим људима, треба да очисти своје срце и допусти да се у њега усели љубав! Само љубав може да спријечи сва овоземаљска сагоријевања! Са друге стране, ако и своје тијело буде предала да се сажеже, а љубави не буде имала, ништа јој неће користити (1.Кор. 13,3)… https://mitropolija.com/2024/02/29/sagorijevanje/ Ако је ова следећа реченица речена из главе, из рација, из наученог - Такође сам јој напоменуо да и у односу са Богом и са родитељима, баш као и другим људима, треба да очисти своје срце и допусти да се у њега усели љубав! - биће од мале користи, односно скоро никакве. Реч мора имати духа. Наравно Светог Духа. Иначе неће до

 Часни Велики Пост који је посвећен сећању на страдања Господа Нашег Исуса Христа, Једног од Тројице. Овај пост је изгледа дат како бисмо своје страдање преточили у Христово и сјединили се кроз покајање са Њим у Васкршњој Литургији и причести. Нема ништа лепше од овог радосно-тужног-ведрог поста. Чиста поезија а никако трагедија. Епско-лирски маратон. Прилично је што је тај пост дат у пролеће када се човек као пупољак орхидеје буди из окорелог, убуђалог себе илити старог човека како су Свети Оци називали ту унутрашњу појаву у човеку - его. Кажу да је овај пост дат за очишћење душе кроз покајање и молитву. Кад кажемо покајање помало се сви запитамо шта је то у ствари. Ако смо искрени са собом. Мислим да не знамо до краја. Понекад се човек умори од свих тих речи, "покај се, грех, гордост, страсти, врлине, подвиг". Можда зато што смо огуглали. То се зове неосетљивост душе. Нажалост неосетљивост се увукла и то морам да признам без устезања. Говорим о себи. Код Светог Јована Леств

Listening to Alvvays Listening to what my heart says Watching it closely  What’s going on The news doesn`t sit well with anyone Who starts a new war In the middle of an ongoing one? Who opens wholes in the sinking ship Without lifelines Love’s on life support Sanity on sale What’s your Hegelian dilemma for today? Get extensions, silicone or Cut your hair? Can`t extend your brain. Such a shame. Go to the country Maybe start over Cause everybody is going crazy Over here While the rats are swimming Singing  Dirges for everyone Finding life on Mars Running around  In their electric cars With batteries up their ass Theory or not It’s right before our eyes And what are we waiting for?

САДА ЈЕ РЕД ДА ЈА ПРЕЦРТАМ ЈУДУ, ТОГ ЗОМБИЈА БЕЗ ИДЕНТИТЕТА, ПРАВОГ ЕГА И ИЗДАЈНИКА. АКО СЕ МОРА ТИМ ПУТЕМ КРЕНУТИ, ЗАСТАНИ, ПОГЛЕДАЈ У СЕБЕ И КРЕНИ БЕЗ ОСВРТАЊА. ДОСТА ЈЕ МЕДА И СИРЋЕТА ИЗ ТВОГ ИЗДАЈНИЧКОГ ПУТИРА. ТО КИСЕЛО ВИНО СЕ ПРОСИПА ПРЕД СВИЊЕ.  ЊИМЕ СЕ ЗАЛИВА ТВОЈ ОКРЕЧЕНИ ГРОБ.  ЧУВАМ ГА САМО ЗА ТЕБЕ АКО СЕ УСУДИШ ДА КРОЧИШ НА МОЈ БИСЕР.    

  Хвала мојим псеудо-пријатељима нарцисима  који ме још више гурнуше у загрљај Господњи.  Само бих им пожелела да кад умрем никако не дођу на мој спровод  јер ћу их посећивати у сновима. Шалу на страну, ти људи су ипак духови и фатаморгана самих себе, Заточеници своје празнине, своје унутрашње сиротиње, Коју маскирају исправношћу и недостатком милосрђа. Ко их не зна купио би их за злато, али није злато све што сија. О ви фантоми који немате изграђен идентитет, нити образ Господњи Камелеони који присвајате лица туђинаца којегазите само зато што имају радост коју ви немате. Туђе перје, туђу енергију. Вампири. Пијавице.   Бог вам је на устима док забијате нож у стомак.  Ко је пољупцем издао Богочовека? Онај ко је у себи погазио лик Госпоњи.  Такви и даље шетају као зомбији без трунке гриже савести.  Јудо, Јудо, незахвални слепче, користио си ме за своје потребе.  Пустила сам те. Да видим докле ћеш. Али више нећу. Мучи се и гризи се. Ти си себе већ обесио, добио опроштај или не.