АКУТАГАВА

Почех да пишем овај унос на српском, међутим одједном се наставио на енглеском. Ово ми се дешава први пут. Пошто сам хтела да избегнем да тај франкенштајновски спис угледа светлост дана, мисао коју сам у једном монету хтела дао стварим на делу, али сам је у потпуности одбацила, па сам превела српски део текста на енглески, а затим ћу, заузврат, превести целу ствар на српски и ставити на блог на српском језику. А то је овај блог.

 Рјуноске Акутагава је био јапански писац кратких прича, такође познат у Јапану као отац кратке приче. Најпознатија његова прича је „У гају“ коју је Акира Куросава користио за свој Рашомон. Мој први сусрет са овим писцем био је кроз књигу са хришћанским причама смештеним у Јапану. Приче су чудне, али су написане врхунски. Само те увуче.

Оно што је важно за овај унос је да се на крају књиге налази његова биографија и његова фотографија. Прво што сам помислила када сам угледала његово замишљено, интелигентно, мршаво, готов аскетско лице било је као да сам угледала једно суптилно, осетљиво људско биће, осетљиво попут лептира. Звучи помало патетично. Али на лицу му се види да су га прогањале неке немирне мисли и шта све не. Могу само да замислим како је изгледао у реалности. Очигледно је био витак човек. Осетљив и енергичан, како могу да прочитам са његовог лица. То је мој утисак. Из неког разлога, подсетио ме је на Принца. Обојица су прерано пошли у загрљај својих анђела.

И опет, из неког необјашњивог разлога, више ме привлачи аутор сам, него његов занат. У овом тексту нећете прочитати нешто што би поближе рекло о њему или његовој уметности, или начину писања. Чини ми се да само пишем из срца које осећа према некоме ко је постојао давно у другом времену и простору. Да ли сте икада осетили неко неизрециво боцкање у срцу када сретнете нешто непознато или неког непознатог, а ипак познатог? Да ли ми се то само причињава?

Понекад само тако наиђеш на неку лепоту и останеш без речи. Одједном ти понестане мисли, реч се губи, осећања пресушују као бунар без воде. Само стојиш присутан пред тим осећањем, ако се то може назвати осећањем. Дефинитивно, то није ништа од људске логике и чини се да заиста нема везе са земаљском логиком. Као да је то сусрет у тренутку који се дешава ван овога света, ван времена. У ствари срца, нико није упућен. Слабо се разумемо у срце. То је моја претпоставка. Све изгледа неухватљиво и пролазно. Стога је тешко описати или објаснити оно што се трудим да кажем овде, али сигурна сам да су многи од вас то искусили.

Неописива радост сусрета са нечим или неким непознато познатим. Верујем да се душа аутора или писца или сликара подсвесно излива у странице које је написао односно насликао. Та душа није увек видљива или се уопште не види, али је ту и лебди, као дух, над страницама или платном, или стидљиво провирује кроз реченице односно боје, или провејава говор који изговарају протагонисти. Стога, ако моја душа или срце могу то да осете, тим боље. Вероватно због тога имам осећај као да познајем Акутагаву. Иако не знам баш ништа о њему или скоро ништа о његовом животу. Знам само да се убио и због тога још више волим његову душу. Колико год то апсурдно изгледало или звучало, бесмислено, нелогично или глупо, и губљење времена да се зауставиш на својим свакодневним путевима, на један дан, размишљате о неком јапанском писцу, за мене је награда само по себи. Радост сама по себи. Не глупост. Не губљење времена.

У његовим причама има много антропологије и колективног несвесног, демона, духова који прогањају живе, спречавајући их да буду храбри. Када кажем антропологија, мислим на наше колективно несвесно. Страх од демона, мрака, непознате сенка у средишту нашег срца са свим чудовиштима која вребају. Не само то. Читајући његове кратке приче, лако се можемо повезати са тим временом на историјски начин. У глави почиње да се одмотава историјски филм.

Дакле, постоји антрополошки, културни, историјски, лични, па чак и синематографски ниво на коме се можемо повезати са Акутагавом, односно његовим делом.

У сваком случају, очарана сам Акутагавом. Остаће тако до краја живота.

Верзија на енглеском