Мали Принц

 

Како је Сент-де-Егзиперију пошло за руком да на тако мали број страна каже нешто тако садржајно и дубоко? Не знам. Можда имам претпоставку али ћу је задржати за себе. Очигледно је да надахнуће није искључиво од њега. Ко може да подари такву инспирацију, да генерације не испуштају књигу из руку и сваки пут се пронађе нешто ново? То је реткост у светској књижевности. 

Егзипери је заиста са својим инжењером пао у Сахару. Тај догађај описан је у краткој књизи “Земља људи”. Још једна књига пуна истинског смисла а кратка по садржини. У њој је описан сусрет са смрћу. Из тог доживљаја проистекао је Мали Принц и прича о његовој ружи, као срж књиге Мали Принц.

Сви постојимо зато да бисмо били вољени и када волимо оправдавамо постојање. Када волимо заиста истински постојимо. Када се сећамо доброг у људима ми тада заиста истински постојимо. Можда нам је неко у пустињи понудио чашу воде или једну поморанџу. Можда нисмо ни видели да нам неко помоћ нуди већ смо само у страху и неверици прошли. Можда заокупљени својим пословима и својим мислима о будућности.

Не знам. Битно да макар једном у животу прихватимо ту помоћ и будемо захвални и памтимо по добру сваког ко нам је дошао у сусрет. Јер у памћењу другог, у срцу другог, у вечној љубави другог, тек тада ми заувек живимо и постојимо. Зато смрт не постоји. Већ само живот, а живот је љубав.