ТАЈАНСТВЕНА ЈЕ ЗЕМЉА СУЗА: Мали Принц 2

“..Ако човек воли један цвет, који је једини такав међу милионима и милионима звезда, довољно је да га погледа па да буде срећан. 

Он каже себи: 'Мој цвет је тамо негде...'Али ако овца поједе цвет, то је за њега као да су се одједанпут угасиле све звезде! 

И зар то није важно?" 

Није више могао изустити ни речи. 

Изненада је зајецао. Била се спустила ноћ. Оставио сам алат. Није ми више било ни до чекића, ни до вијка, нисам марио ни за жеђ, ни за смрт. 

На једној звезди, једној планети, мојој планети, на Земљи, постојао је један мали принц кога је требало утешити! Узео сам га у наручје. Њихао сам га. Говорио сам му: „Твој вољени цвет није у опасности... 

Твојој ћу овци нацртати брњицу... А твом ћу цвету нацртати оклоп... Ја..." 

Нисам баш знао шта да кажем. Осећао сам се врло неспретно. Нисам знао како да му приђем, како да му се приближим.

Тајанствена је земља  суза.“

Чини ми се да Егзипери овде покреће велику тему незахвалности. Не знамо шта имамо све док то не нестане. Мали Принц се присећа своје руже која је умела да буде мирисна али и тешка за одржавање. Колико пута у животу нам се неко свиди али га олако одбацимо јер је “тежак”? Нисмо захвални и не видимо лепоту у малим стварима. Лепоту која се крије иза тог на први поглед тешког и компликованог. Можда ме нервира твоја јогунаста таштина, или то што ти стално нешто смета, као промаја, и ти твоји “токсични” (данас све називају токсичним, па чак и оно што је једноставно да се разуме) покушаји да ми изазовеш осећај кривице. Можда. 


АЛИ ЈА САМ БИО ПРЕВИШЕ МЛАД ДА БИХ ЗНАО ДА ВОЛИМ

Тако Мали Принц схвата да није имао стрпљења, и разумевања за своју ружу. Био је превише млад, превише незрео. Зар није могао да се усредсреди на њене позитивне особине, на чињеницу да му је улепшала живот, одисала миомирисом само за њега и никог више? То је, дакле, горка истина - велика незрелост људи који мисле да ће заменити једног човека или жену другим. Међутим, та ружа је једна, јединствена и непоновољива. Због незрелости, често нам квалитетни људи прођу кроз прсте.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

КЊИГЕ ЈАКОВЉЕВЕ

Слика
 ЧИТАМ ЈОШ УВЕК. ИНТЕРЕСАНТНА КЊИГА О СВЕМУ И НИЧЕМУ. АНТРОПОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ЈЕДНОГ ДОБА У ПОЉСКОЈ СА АКЦЕНТОМ НА НЕКЕ КАТОЛИКЕ И ЈЕВРЕЈЕ. Писац је Олга Токарчук, из Пољске која је добила Нобелову награду 2018. годинеза књижевност. Руско-украјинско презиме у особи која пише пољским језиком. Интересантно. А можда и не. Књига нема радњу. Стил који је просут по страницама, типично је женски, али писано не из срца, већ из главе. Незаинтересовано или можда то није добар израз. Један од ликова се зове Јента (Definitions of yenta. (Yiddish) a vulgar shrew; a shallow coarse termagant. type of: shrew, termagant. a scolding nagging bad-tempered woman. (Yiddish) a woman who talks too much; a gossip unable to keep a secret; a woman who spreads rumors and scandal.  Само што сам помислила да је ово типично за логорејичну интелектуалку која ређа своје антрополошке именице и придеве, кад налетех на тај лик који се зове Јента и изгуглах значење. Преведено са Јидиша на мој језик значи логорејичну жену. Уп
Прикажи све

ПРЕЦРТАНО ИМЕ

Слика
  Некад се човек тако осећа кад га прецрта неко ко можда није битан, већ непобитно био потребан да се нешто научи. Међутим, превише боли изнутра у души на том једном месту које је тачка на карти света где је некад био Јужни Пол а то је тангентално повезано са истом том тачком удаљеном негде око 144 светлосних година и налази се у Плејадама. То је као залутали авион. Тај бол се јавља свуда у телу а нахвише у срцу. Тој глупој и неваспитаној пумпи . Није никакав проблем што је его повређен него што срце и даље остаје неваспитано, непрописно паркирано у погрешном делу душе.  А сада Рајан Адамс о истој теми на свој начин. Одсвирано у Корку.
Прикажи све

Гетоизирана пријатељства илити цуцла за одрасле

Слика
Не бих да звучим меланхочино депресивно. Стварно мислим да је овај период мог живота на земљи један од најгорих. Не мој живот per se , већ читав овај пандемониум који се дешава на планети и сан од синоћ који ми говори да живим у концентрационом логору са одељком у коме сам ја и моји пријатељи, а та једна плавуша са хладним очима је водитељка тог одељка или те собе.  Та соба наравно није обична већ вишедименионална, како то бива само у сновима. Да ли ми моја подсвест говори да је мој живот на овој планети гето или су моји пријатељства постала гетоизирана. Шта то значи? Моје тумачење гласи овако: недостатак љубави диктира изолацију односно ослањање на што мањи број људи. Или је то оно што је рекао Јеротић да су усамљени људи они којима је досадило да их други безочно повређују (парафраза).  Доказ да је oваква гетоизација у току јесте пример са путовања у Италију. То је било у јулу 2023. када сам у Фиренци на улици чула разговор на српском језику. Пример гетоизације. У неком на пример, ам
Прикажи све