ЗАПАЖАЊА СМОРЕНОГ УМА

 Ето, готово је. Стојим на ивици понора. То јест смрти, и врло је и невероватно непријатан осећај. Невероватно обесхрабрујућа помисао. Почео је крај остатка мог живота. Или је престао мој живот а почиње крај. Наилазила сам на знаке смрти свуда око себе. Људи који умиру од рака, мој отац, моји пријатељи, људи који умиру споро или умиру дуго. Песме, филмови и кад на сред видеао померим ону црвену тачкицу илити бирач јер желим да прескочим досадне делове, а црвени бирач се заустави баш у тренутку када жена говори о својој борби против рака. Предзнаци и знаци.  Да ли мој свесни део хвата сигнале који не постоје или су баш ту? Да ли то моје несвесно шаље знаке, покушава да ми каже истину или покушава да ме уплаши? Ако је ово друго, онда не мора више да се труди. Проклетство интуитивности и успостављања веза између различитих неповезаних информација ради своје. Несвесно ја само наставља тим путем. А мој рационални ум последњи сазнаје истину. Страх постоји, или да кажем, постоја...

 Нова серија на Нетфликсу у сарадњи са BBC под називом " Cunk on Earth ".  Сатира и критика "технократије" која се претворила у идиократију. Не знам да ли да плачем, смејем се. Боли. Благо некадашњим уредницима BBC, који су покојни. Вероватно би се преврћали по гробовима када бих знали каква је сада уређивачку политика која се труди да заглупи гледаоце тако што подилази њиховим ниским пороцима и још их оптужује да публика тако хоће. Звучи познато? Изведба серије је у стилу, она,приглупа, приучена, површна новинарка/дедпен глумица се шета по енглеским едукативно-научним центрима и поставља питања несрећним научницима,који су доста збланути њеним питањима, која гласе на пример овако:  "Ко је измислио цивилизацију?" Или "Да ли су мумије возиле бицикл?" До закључка: "Грчка је земља, (не мјузикл),у којој се родило рођење цивилизације. Стари Грци су измислили многе ствари које имамо и данас, као што су лекови и маслине. И многе друге изумрле ствар...

О три предмета не жури да говориш:  о Богу – док не утврдиш веру у Њега,  о туђем греху – док се не сетиш свога, и  о сутрашњем дану – док не сване. Мисли о добру и злу – Свети Владика Николај

 

 Ова фраза је мој превод са енглеског језика у недостатку бољег превода. Covert narcissism. Буквалан превод био би прикривени, латентни нарцисизам. О томе сам много научила од Др. Рамани, клиничком психологу из Америке која савршеним речничким фондом објашњава воу зстрашујуће раширену појаву - нарцисизам. Има га у шоу-низнису, људи на водећим позицијма, политчари, продуценти, глумци, глумице, разни јутјуб гуруи, директори, директорке, политичари, неки црквени великодостојници, с вештеници, игумани/игуманије, нико није имун и сви смо у опасности. Дакле и жене и мушкарци, деца свих годишта, узраста, материјалног стања, што кажу па чак и домаћице.  Др. Рамани прави разлику између нарцисоидног поремећаја и нарцисизма као сппојаве која порприма размере епидемије на западу а чини ми се и код нас па и свуда у свету. Сви ми исти само нас различити гнојеви прате кроз живот. Сви смо помало нарциси, заљубљени у себе, што није ништа ненормално. У развоју детета по Жану Пијажеу, имамо и на...

Толико тога се дешава. Не волим ову реченичну конструкцију или фразу. Међутим, не умем боље да се изразим. Можда боље звучи, у животу се понекад не дешава ништа, или тако изгледа. Понекад, каовременски адверб, а у физици релативан појам, јер је време релативно, се у мом случају одужило на више од 10 година. Понекад се све дешава одједном. То јест, моја воља је била успавана а сада као да се пробудила. Па ми се чини како се све дешава одједном. Да ли је све моја воља? У сваком случају, пуно је информација, дешавања, све одједном, све одједном, наједампут, зашто сад? Опет постављам глупо питање зашто. Изгледа да знам одговор, али нећу сад о томе. Изгледа када неко близак нестане са свог места у коме се родио, живео, радио, радовао се, туговао, подизао породицу и онда заувек отпутовао, направи се простор који се попуњава разним другим садржајима. Као да настаје нова форма са новим садржајем. Фомра испуњена људима, животињама, музиком, филмом, серијама, људима...дивним људима. Ево дивне му...

  Кућа Холденових. Одлично штиво. Ово је Писац. И не само то. Он је социолог, антрополог и хроничар једног друштва у опадању. Једног друштва које не воли никог па ни себе. "Богатих" који ко зна како су стекли то богатство. Знамо о коме пише. Они су једни од владара света у коме живимо. По стилу се види и осећа да им Ружди никако није наклоњен. Напротив. Огорчен је. Циничан а и ироничан. Све по мало. А како другачије? Да ли ће неко од њих, ако прочита књигу, да се препозна? И да се препознају мислим да их то не занима. Имају развијен осећај за "баш ме брига за друге". Многи људи имају тај антихристовски лајтмотив. На жалост. Ружди је геније. Шта даље рећи? Свака част на храбрости.