КО ТЕ ПИТА ЗАПАЖАЊА СМОРЕНОГ УМА

 На пример, слушам нови албум Blur. Нови од пре пет месеци, алгоритам је затајио. У мору алгоритама и видеа, баш то што волим је промакло. Бзвз. Ништа не може бити по мом. Теко да јесте осим кад је нешто погрешно. А лепо је речено "не желите којешта". У ствари ту сам изреку сад измислила. Неко је рекоа нешто счино неге у неком времену раније. Мој ADHD мисаони апарат зеза и крије сећањ од мене. Да није неки PTSD? Који по реду?  Сад су те трауме модерне. Разни методи суочавања. Брате, нема од тога ништа. Нико није исцелио никакву рану јер увек остаје ожиљак. Само може мало да се ублажи. Како на Светој Гори рекоше старцу, нешто у тсилу, душа ти је поцепана, закрпићемо али остаће рана. Нема шале с тим. То је крст који се носи и тачка. Навикни се. До тада док то не зацели, та рана или ране, а некад зацељују брзином којом настају холивуски римејкови и сећање на њих, слушамо Blur а ја сам DJ. Доста са тим апстрактним скраћеницама или како се оно беше стручно зову у лингвистици. Забо

 Нису повезане садржаји из текста. Али су прецизни у ономе о чему говоре.

Ми разноразни православни,често мислимо ако смо номинални или сталнонеизбувајући из цркве , који читају правила, следе Каноне, причешћују се и исповедају , мислимо да смо нешто посебно. И ми потајно мислимо како смо "одабрани" као и Јевреји. А у ствари, промашена мета. То је као да си на извору свеже благе воде а уместо да пијеш, ти држиш о њој предавање и показујеш другом а не даш му да приђе нити сам прилазиш. После се чудимо што они не прилазе. Па ако сметаш, помери се брате, сестро. Али треба прво да схватиш да сметаш. На здравље празник и без претеривања са "духовним радостима", удара у главу. Или што би реко један мој "пријатељ смањи мало ту молитву" , мисли на јалову/бесплодну. Па да буде берићетно🌻🌿

Има један "доктор" (он јесте доктор али је модерни харе-кришна, хипи доктор а то се сада зове другачије а у суштини иста ствар) који потврђује оно што знамо из Православља. Мисли одређују живот. Позитивно размишљање није само да се понављају одређене позитивне фразе и свеће бити лепо. Али позитивно размишљање није чаробни штапић. Не може се "створити" рај на земљи пуким понављањем "ја сам срећан". Мора доћи до промене. О томе се говори у овом видеу. С тим да је најбоља, препоручна промена, промена у Христу јер је све друго промашај или second best. То је у ствари живот у садашњости, садашњем времену, тренутку, граматички речено то је живот у презенту, а не у футуру. Овај доктор иде дотле да каже да треба да користимо садашње време, а не будуће када се изражавамо. Мислим да је најделотворније ако се тако "изражавамо сами са собом".  Ако фразе, "ја то могу", "способан сам, "способна сам", "заслужујем да живим", за

 Ето, готово је. Стојим на ивици понора. То јест смрти, и врло је и невероватно непријатан осећај. Невероватно обесхрабрујућа помисао. Почео је крај остатка мог живота. Или је престао мој живот а почиње крај. Наилазила сам на знаке смрти свуда око себе. Људи који умиру од рака, мој отац, моји пријатељи, људи који умиру споро или умиру дуго. Песме, филмови и кад на сред видеао померим ону црвену тачкицу илити бирач јер желим да прескочим досадне делове, а црвени бирач се заустави баш у тренутку када жена говори о својој борби против рака. Предзнаци и знаци.  Да ли мој свесни део хвата сигнале који не постоје или су баш ту? Да ли то моје несвесно шаље знаке, покушава да ми каже истину или покушава да ме уплаши? Ако је ово друго, онда не мора више да се труди. Проклетство интуитивности и успостављања веза између различитих неповезаних информација ради своје. Несвесно ја само наставља тим путем. А мој рационални ум последњи сазнаје истину. Страх постоји, или да кажем, постојао је пре него

 Нова серија на Нетфликсу у сарадњи са BBC под називом " Cunk on Earth ".  Сатира и критика "технократије" која се претворила у идиократију. Не знам да ли да плачем, смејем се. Боли. Благо некадашњим уредницима BBC, који су покојни. Вероватно би се преврћали по гробовима када бих знали каква је сада уређивачку политика која се труди да заглупи гледаоце тако што подилази њиховим ниским пороцима и још их оптужује да публика тако хоће. Звучи познато? Изведба серије је у стилу, она,приглупа, приучена, површна новинарка/дедпен глумица се шета по енглеским едукативно-научним центрима и поставља питања несрећним научницима,који су доста збланути њеним питањима, која гласе на пример овако:  "Ко је измислио цивилизацију?" Или "Да ли су мумије возиле бицикл?" До закључка: "Грчка је земља, (не мјузикл),у којој се родило рођење цивилизације. Стари Грци су измислили многе ствари које имамо и данас, као што су лекови и маслине. И многе друге изумрле ствар

О три предмета не жури да говориш:  о Богу – док не утврдиш веру у Њега,  о туђем греху – док се не сетиш свога, и  о сутрашњем дану – док не сване. Мисли о добру и злу – Свети Владика Николај