Колико смо пута повредили једно друго?




Ако ћемо искрено, колико ли смо само пута једне друге повредили, што вербално, што невербално, и онда се изолујемо....што физички, што ментално...реално.

Зар не?

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

КЊИГЕ ЈАКОВЉЕВЕ

Слика
 ЧИТАМ ЈОШ УВЕК. ИНТЕРЕСАНТНА КЊИГА О СВЕМУ И НИЧЕМУ. АНТРОПОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ЈЕДНОГ ДОБА У ПОЉСКОЈ СА АКЦЕНТОМ НА НЕКЕ КАТОЛИКЕ И ЈЕВРЕЈЕ. Писац је Олга Токарчук, из Пољске која је добила Нобелову награду 2018. годинеза књижевност. Руско-украјинско презиме у особи која пише пољским језиком. Интересантно. А можда и не. Књига нема радњу. Стил који је просут по страницама, типично је женски, али писано не из срца, већ из главе. Незаинтересовано или можда то није добар израз. Један од ликова се зове Јента (Definitions of yenta. (Yiddish) a vulgar shrew; a shallow coarse termagant. type of: shrew, termagant. a scolding nagging bad-tempered woman. (Yiddish) a woman who talks too much; a gossip unable to keep a secret; a woman who spreads rumors and scandal.  Само што сам помислила да је ово типично за логорејичну интелектуалку која ређа своје антрополошке именице и придеве, кад налетех на тај лик који се зове Јента и изгуглах значење. Преведено са Јидиша на мој језик значи логорејичну жену. Уп
Прикажи све

ПРЕЦРТАНО ИМЕ

Слика
  Некад се човек тако осећа кад га прецрта неко ко можда није битан, већ непобитно био потребан да се нешто научи. Међутим, превише боли изнутра у души на том једном месту које је тачка на карти света где је некад био Јужни Пол а то је тангентално повезано са истом том тачком удаљеном негде око 144 светлосних година и налази се у Плејадама. То је као залутали авион. Тај бол се јавља свуда у телу а нахвише у срцу. Тој глупој и неваспитаној пумпи . Није никакав проблем што је его повређен него што срце и даље остаје неваспитано, непрописно паркирано у погрешном делу душе.  А сада Рајан Адамс о истој теми на свој начин. Одсвирано у Корку.
Прикажи све

Гетоизирана пријатељства илити цуцла за одрасле

Слика
Не бих да звучим меланхочино депресивно. Стварно мислим да је овај период мог живота на земљи један од најгорих. Не мој живот per se , већ читав овај пандемониум који се дешава на планети и сан од синоћ који ми говори да живим у концентрационом логору са одељком у коме сам ја и моји пријатељи, а та једна плавуша са хладним очима је водитељка тог одељка или те собе.  Та соба наравно није обична већ вишедименионална, како то бива само у сновима. Да ли ми моја подсвест говори да је мој живот на овој планети гето или су моји пријатељства постала гетоизирана. Шта то значи? Моје тумачење гласи овако: недостатак љубави диктира изолацију односно ослањање на што мањи број људи. Или је то оно што је рекао Јеротић да су усамљени људи они којима је досадило да их други безочно повређују (парафраза).  Доказ да је oваква гетоизација у току јесте пример са путовања у Италију. То је било у јулу 2023. када сам у Фиренци на улици чула разговор на српском језику. Пример гетоизације. У неком на пример, ам
Прикажи све