НЕКА БУДЕ

 

                       Фотографија са интернета 


Једном кад је Куста снимао филм, на Мокрој Гори, односно Витас-Шаргани, у току је била изградња пруге Шарганска Осмица. Радови на све стране, прашина, радници, бушења, копања мноштво статиста да не верујеш, не знаш куд да се окренеш. Статисти надиру одасвуд а посебно из правца Ужица, аутобусима.

Тада смо екипа нас неколико дошли на одмор у Витасе. Било је кишно лето. Радња се дешава пре године, 2000. Нисмо имали купатило већ пољски клозет и купање у оближњој речици. Тада ми се, непланирано, испунила дугогодишња жеља да присуствујем снимању филма.

Снови се остварују, додуше не сви. Којим се то редоследом остварују, не знам. Осим по снимању, памтићу то лето и по једном ненаданом сусрету са чобаницом, по старијом женом од тадашњих, вероватно, преко 60 година а можда и мање. Знаш, ти људи који живе на селу бивају шибани ветром и сунцем па се то уреже у кожу.

Та бака је била најрадосније створење у целом универзуму и шире. Она је ширила радост око себе тим својим осмехом и једноставном психологијом живота под називом “Нека буде!”. Свако наше “фали нам ово, немамо оно, све нам смета” она је сусретала са осмехом и ускликом “Нека буде!”

Ко би рекао да ће испуњење једног сна обележити топао сусрет, непланиран. И лекција за цео живот. Речи за цео живот, које вреде више него испуњење хиљаду снова.

Ко би рекао да један осмех може да обасја васељену, да се памти заувек и у вечност да се протегне? Е, па може. Све је могуће.

Нека буде!

Ево од прилике кад је то било, претпостављам изградња да је била 2000. године а можда и пре http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/06/18/srpski/R01061701.shtml

Радни наслов Кустиног филма био је https://youtu.be/rSDr8iNtySY 



           Силвија и ја

Моја најбоља другарица Силвија која је заједно са мном била тада на снимању филма, не сећа се бабе. Појма она нема да је била у присуству такве персоне, мудре и готово анђеоске. Испада да сам је измислила или сањала. Али нисам. И ако јесам, није ми жао што је се само ја сећам, јер то и приличи сновима. Не сећају их се сви него само онај који сања!


      Слика са интернета 


Кућа у којој смо били

        
       Спремање воде за купање



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

КЊИГЕ ЈАКОВЉЕВЕ

Слика
 ЧИТАМ ЈОШ УВЕК. ИНТЕРЕСАНТНА КЊИГА О СВЕМУ И НИЧЕМУ. АНТРОПОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ЈЕДНОГ ДОБА У ПОЉСКОЈ СА АКЦЕНТОМ НА НЕКЕ КАТОЛИКЕ И ЈЕВРЕЈЕ. Писац је Олга Токарчук, из Пољске која је добила Нобелову награду 2018. годинеза књижевност. Руско-украјинско презиме у особи која пише пољским језиком. Интересантно. А можда и не. Књига нема радњу. Стил који је просут по страницама, типично је женски, али писано не из срца, већ из главе. Незаинтересовано или можда то није добар израз. Један од ликова се зове Јента (Definitions of yenta. (Yiddish) a vulgar shrew; a shallow coarse termagant. type of: shrew, termagant. a scolding nagging bad-tempered woman. (Yiddish) a woman who talks too much; a gossip unable to keep a secret; a woman who spreads rumors and scandal.  Само што сам помислила да је ово типично за логорејичну интелектуалку која ређа своје антрополошке именице и придеве, кад налетех на тај лик који се зове Јента и изгуглах значење. Преведено са Јидиша на мој језик значи логорејичну жену. Уп
Прикажи све

ПРЕЦРТАНО ИМЕ

Слика
  Некад се човек тако осећа кад га прецрта неко ко можда није битан, већ непобитно био потребан да се нешто научи. Међутим, превише боли изнутра у души на том једном месту које је тачка на карти света где је некад био Јужни Пол а то је тангентално повезано са истом том тачком удаљеном негде око 144 светлосних година и налази се у Плејадама. То је као залутали авион. Тај бол се јавља свуда у телу а нахвише у срцу. Тој глупој и неваспитаној пумпи . Није никакав проблем што је его повређен него што срце и даље остаје неваспитано, непрописно паркирано у погрешном делу душе.  А сада Рајан Адамс о истој теми на свој начин. Одсвирано у Корку.
Прикажи све

Гетоизирана пријатељства илити цуцла за одрасле

Слика
Не бих да звучим меланхочино депресивно. Стварно мислим да је овај период мог живота на земљи један од најгорих. Не мој живот per se , већ читав овај пандемониум који се дешава на планети и сан од синоћ који ми говори да живим у концентрационом логору са одељком у коме сам ја и моји пријатељи, а та једна плавуша са хладним очима је водитељка тог одељка или те собе.  Та соба наравно није обична већ вишедименионална, како то бива само у сновима. Да ли ми моја подсвест говори да је мој живот на овој планети гето или су моји пријатељства постала гетоизирана. Шта то значи? Моје тумачење гласи овако: недостатак љубави диктира изолацију односно ослањање на што мањи број људи. Или је то оно што је рекао Јеротић да су усамљени људи они којима је досадило да их други безочно повређују (парафраза).  Доказ да је oваква гетоизација у току јесте пример са путовања у Италију. То је било у јулу 2023. када сам у Фиренци на улици чула разговор на српском језику. Пример гетоизације. У неком на пример, ам
Прикажи све