Aftersun (2022)
Дебитантски филм Charlotte Wells. Делује "мемоарски", као покушај катарзе. Тема сазревање, борба са тугом, губитком родитеља и покушај да разумемо родитеље такви какви јесу. Прича се одвија у неком флешбеку што би се рекло, кроз дигиталну камеру и крупне планове који као наговештавају да протагониста жели да запамти тај срећни период свог живота. Не свиђа ми се "алфабетски" моменат, читај лгбт који је потпуно непотребан и неразумљив у контексту нарације. Има пуно стробоскопских ефеката који што се мене тиче збуњују, и отежавају гледање што је можда и била намера, у смислу тешко нам је да разумемо себе, свој живот и родитеље, зашто доносе неке одлуке које нису добре по њих саме. Није ми јасно како сценарио који није заснован на три чина уопште буде финансиран, а неће имати прођу у биоскопима, иако има одличне оцене. Случајно набасам на сценарио и не могу да верујем колико је добрих сцена избацила, а које би још боље осликале причу, то јест однос између оца и ћерке, ...