Ово што следи вероватно неће звучати довољно занимљиво, забавно или добро написано. Надам се да ће зазвучати макар мало Кафкијански. Али не бих се кладила у то. У сваком случају, пишем у покушају да схватим и изразим шта се ово око мене дешава, али тешко проналазим одговарајуће речи. Речи ... беже ми, или се само тако мој дементни мозак поиграва са мном. Исти је осећај као када покушавам да држим коцке леда у рукама, суве и хладне коцке као Антарктик а лед ми се лепи за кожу. Чим коцке леда почињу полако своје отапање и капање више не могу да издржим, било зато што постају склиске или због продора хладноће. Не знам шта хоћу да кажем. Ствар је у томе што су протекле две недеље биле права ноћна мора. Прво, мислим да се осећам чудно због временских непогода. Прошла седмица је била монсунска, створивши ми осећај да сам једна стара корњача. На пример корњача са Галапагоса, спора, стара, дементна....
Коментари
Постави коментар