Aftersun (2022)

Дебитантски филм Charlotte Wells. Делује "мемоарски", као покушај катарзе. Тема сазревање, борба са тугом, губитком родитеља и покушај да разумемо родитеље такви какви јесу. 

Прича се одвија у неком флешбеку што би се рекло, кроз дигиталну камеру и крупне планове који као наговештавају да протагониста жели да запамти тај срећни период свог живота.

Не свиђа ми се "алфабетски" моменат, читај лгбт који је потпуно непотребан и неразумљив у контексту нарације. Има пуно стробоскопских ефеката који што се мене тиче збуњују, и отежавају гледање што је можда и била намера, у смислу тешко нам је да разумемо себе, свој живот и родитеље, зашто доносе неке одлуке које нису добре по њих саме.

Није ми јасно како сценарио који није заснован на три чина уопште буде финансиран, а неће имати прођу у биоскопима, иако има одличне оцене. Случајно набасам на сценарио и не могу да верујем колико је добрих сцена избацила, а које би још боље осликале причу, то јест однос између оца и ћерке, али све у свему може да прође.

Све у свему допада ми се јер ме је подсетило ме на детињство и летовања на Јадранском мору тачније ЦГ и Хрватска. Посебно ми се допала како "зумира" сцене са летовања у смислу неког ђеда који искаче из мора на дрвени док и ради неке смешне склекове у нади да ће му то одржати младост. То је доказ да кад неко има моћ запажања и то примени у филму како публика врло лако може да се идентификује јер и сама има таква сећања из детињства. Шта даље додати? Претпостављам да сам доста тога омашила у разумевању филма али мислим да није ни потребно све разумети. 

Чак нема везе што док читам сценарио, иако су избачени неке сцене (штета), не можеш а да не замилиш визуелно догађаје из сценарија, на свој начин, и да пустиш коју сузу. Чини ми се да се ретко догађају овакви филмови, који умеју да допру до гледаоца, а то је суштина правих филмова, а не пропагандних који испирају мозак гледаоцима како је то случај са холивудско-дизнијевским производима. Бљак (част изузецима). 

Надам се да ћемо још видети лепих филмова од ове редитељке и сценаристе, а још се више надам да је холивуд неће прогутати и од ње направити млевено месо.

Шта ми се допало:

SOPHIE 

I think it’s nice that we share the sky. 

Calum turns to Sophie. 

CALUM 

What do you mean? 

SOPHIE 

Well, sometimes at playtime I’ll look up to the sky and if the sun is out, I’ll think about the fact that you can see the same sun. 

So that even if we aren’t in the same place, we kind of are you know? 

We’re, like, under the same sky. Kind of.