Нумера Катедрала (La Catedral) инспирисана је делима Јохана Себастијана Баха и настала 1921. године, и сматра се врхом и ремек-делом свих композиција Агустина Бариоса. Прелепо извођење, гитарискиње коју први пут чујем, са одличном поставком звука. Први пут сазнајем за овог композитора и виртуоза из Гватемале. Пошто ми је српски вокабулар закржљао (о томе можда у некој будућој објави и моја теза зашто се то дешава као српски и светски проблем), не умем да додатно искажем и опишем лепоту композиција које је он стварао. Препознајем лирске моменте, а интересантно би било наићи на неки податак о томе који су му били узори и инспирација, осим Баха. Пада ми на памет и Шопен, али то ће стручњаци боље знати. А сада мало о овом композитору, са Википедије.
Аутор песме је Владимир Мигуља (1945 - 1996), совјетски композитор изузетних ауторских способности и опуса. Песма је из 1983. и чак је препевана на јапански језик. За песму сам сазнала из једног совјетског цртаног филма, вук који јури зеца, који гледам са малом Јованом, којој се управо ова песма и допала што ме је навело да сазнам о чему се ради у песми и ко је композитор. Узгред, тај мотив вука који јури зеца, у светлу П. Дидија, добија другу димензију. Чувајте децу. Године 2009, одлуком Роскосмоса, песма је добила званични јавни статус „Химне руске космонаутике“. Речи песме су ме подсетиле да је шведска група Europe са песмом The Final Countdown, опевала исту тематику, т.ј. космонаути у орбити, којима недостаје родни дом. Зато је тема зелена трава дома мог, у том смислу. Интересантно, како песма која ми се и не свиђа толико, није мој омиљени тип музике, Земляне "Трава у дома" (1983) полако почиње да се увлачи под кожу. С обзиром да су Црне очи већ више него досадне. Интере...
Коментари
Постави коментар