Нисам неки љубитељ џеза и не знам готовo ништа о џезу. Али понекад ухватим себе како слушам понешто од џеза из прошлог века, типа из шездесетих и седамдесетих. На пример, највише волим да слушам Џона Колтрејна, и између осталих, Мајлса Дејвиса. Ово што пишем је у ствари сећање на детињство или на неке кадрове из детињства. Док слушам Блу мудс (Blue Moods) враћам се у другу раван постојања. Благи, поспани звуци ритам секције и исто тако благи и поспани звуци ксилофона и трубе враћају ме у осамдесете године, када је претпостављам помама за џезом од кад стагнирала али још увек су пуштали на ТВ џез концерте. То значи да је моје слушање џеза тада било везано искључиво за слушање и гледање џез музичара на Радио телевизији Београд, вероватно други програм. А тада их је било само два. Каква дивота, поготову што не мораш да прескачеш по каналима у потрази да одгледаш нешто смислено. "Златно доба" пост-титовског режима који није био ни комунизам, ни социјализам, а био је у ствари ...
Ово што следи вероватно неће звучати довољно занимљиво, забавно или добро написано. Надам се да ће зазвучати макар мало Кафкијански. Али не бих се кладила у то. У сваком случају, пишем у покушају да схватим и изразим шта се ово око мене дешава, али тешко проналазим одговарајуће речи. Речи ... беже ми, или се само тако мој дементни мозак поиграва са мном. Исти је осећај као када покушавам да држим коцке леда у рукама, суве и хладне коцке као Антарктик а лед ми се лепи за кожу. Чим коцке леда почињу полако своје отапање и капање више не могу да издржим, било зато што постају склиске или због продора хладноће. Не знам шта хоћу да кажем. Ствар је у томе што су протекле две недеље биле права ноћна мора. Прво, мислим да се осећам чудно због временских непогода. Прошла седмица је била монсунска, створивши ми осећај да сам једна стара корњача. На пример корњача са Галапагоса, спора, стара, дементна....
Размишљање Не знам зашто људи не воле ове смрдибубе ( Pentatoma rufipes). Код њих има нешто интересантно. Када лете, тај звук је умирујући, штета што не траје, баш кратко лете. Нису неке летачке бубе. Исто као бубамаре. Иначе, не смрде, осим ако их згњечиш. Не знам што би то радили. Само их ставиш на новину и избациш напоље. Оне воле да се возе на новинама. Знам, из искуства.
Коментари
Постави коментар