КО ТЕ ПИТА ЗАПАЖАЊА СМОРЕНОГ УМА

 Егзотичан назив за данашњи унос у епизоду "Драги дневниче". Слушам песму групе Јапански доручак (Japanese Breakfast).  Наравно, песма подсећа на Флитвуд Мек (Fleetwood Mac).  Група је одлична, песма је фантастична. Препоручујем вашем уху, нећете се досађивати. Како сам сазнала за ову групу? Тражила сам кулинарске идеје на јутјубу за доручак. Интересовало ме шта Јапанци једу за доручак и искочи ми осим јапанског омлета и ова група. Нисам се покајала што сам се преусмерила на групу уместо на доручак. Та претрага се одиграла мало више пре три године. Није толико важан податак колико тек сада могу да кажем да сам наишла на видео записе који се заиста баве јапанским доручком. Највише ме је обрадовало то што неке јапанске домаћице односно - пошто та реч није више популарна код жена (ваљда је ретроградна реч) - вилогерке (v-logger), фриленсери (то су људи који раде од куће али нису домаћице и домаћини, нећу да вређам) и остали самци (single people), укључујући и друге ноблес-модерн

                         Фотографија са интернета  Једном кад је Куста снимао филм, на Мокрој Гори, односно Витас-Шаргани, у току је била изградња пруге Шарганска Осмица. Радови на све стране, прашина, радници, бушења, копања мноштво статиста да не верујеш, не знаш куд да се окренеш. Статисти надиру одасвуд а посебно из правца Ужица, аутобусима. Тада смо екипа нас неколико дошли на одмор у Витасе. Било је кишно лето. Радња се дешава пре године, 2000. Нисмо имали купатило већ пољски клозет и купање у оближњој речици. Тада ми се, непланирано, испунила дугогодишња жеља да присуствујем снимању филма. Снови се остварују, додуше не сви. Којим се то редоследом остварују, не знам. Осим по снимању, памтићу то лето и по једном ненаданом сусрету са чобаницом, по старијом женом од тадашњих, вероватно, преко 60 година а можда и мање. Знаш, ти људи који живе на селу бивају шибани ветром и сунцем па се то уреже у кожу. Та бака је била најрадосније створење у целом универзуму и шире. Она је ширила рад

 Када човек упозна сродну душу онда не треба да је испушта из руку јер је лако покварити у данашње време, и тешко поправити.  Два мала принца Христова, нестадоше са хоризонта и оставише неизбрисив траг у срцима многих! Неки људи живе много дугачко и унесреће много народа уз то и оставе траг који смрди нечовјештвом. Нека иду и оду тим путем који су одабрали. Неки други људи су одабрали другачији живот и препознали љубав у другом и раширили своје срце тако да свако може у њега да стане а понајпре Лепота. Њихов пут и траг који остављају посут је анђелима, цвећем и сваким миомирисом. Дај Боже да и ми будемо људи Вечне Лепоте и Доброте! Радујте се наши оци Луко и Исаче у Царству Христовом!