RADNI NASLOV: ZAJECARSKO

 Zajecarsko

A onda smo otvorili po limenku Zajecarskog i ispili slatko svako svoju. Dunav tece, sunce pece, a mi u hladu ogromnog drveta. Galebovi, talasi, golubovi. Zajecarsko je takvo da se ne pred kim ne postidis. Slobodno da ga ponudis putniku nenamerniku.

Bas me briga sta se desava, bitno da smo zajedno. Jesi li nekad slusao Bitlse. Kladim se da nisi vise mi deluje kao tip koji slusa Rolingstonse, jel gresim?

Slusao sam ga dok govori tako, bilo mi je svejedno sta govori. Samo da budem sa nekim, da ne budem sam. Volim kada uzme svoju gitaru pa onako spontano zatalasa prstima. Moze i Hendriksa, nemam nista protiv. Najvise volim kad neko svira nesto poznato, ali unese nesto novo u to, neku novu frazu, neki novi triler. Prosto te podidju zmarci.

Dunav ili Ebar sve jedno. Bilo koja reka, sami odaberite, moze Sena ili Hadson. Jankcekjang. Sasvim svejedno. Trebalo je da budemo svi nekako slicni iako smo razliciti. Medjutim neki ljudi hoce da se razlikuju, posto po to, a neki bi da budu isti kao i svako drugi. Treba biti autentican.

Na putu zivota upoznali smo izvesnog Takasija, iz Japana. Potanko nam je objasnio da luta u potrazi za ljubavlju. Da budem iskren nikada nisam sreo Japanca koji trazi neku ljubav, da li istinsku ili neku izmastanu, ne znam. Voleo je da slusa dzez i da pije votku. Od Ruskih pisaca najvise mu se dopadao Dostojevski. Stvarno neobican covek. Svirao je nekoliko instrumenata, klavir, gitaru i flautu. Kaze dosao je u Srbiju da nauci da svira frulu. Voleo je i Irsku muziku i u toj muzici i srpskoj narodnoj nasao je vazu sa Kinom i Japanom.

Meni to nista nije jasno ali ako on tako kaze onda mora da je tako. Meni je muzika sve jedno sta slusam, nekako pozadinska stvar. Najvise volim neku domacu, bilo sta. A te svetske muzike me nikad nisu zanimale. Kaze Sekspir da se ne veruje ljudima koji nemaju muziku u sebi.

Po toj logici nikome ne treba verovati, pa ni meni.

Otisli smo u hotel Delfin, na keju. Uzasno mesto, ali Takasi je imao neki cudan ukus za uvrnuto. Smatrao je da stare, uvrnute stvari imaju dusu za razliku od nekog fensi ustogljenog, ispoliranog automobila. Bolje je voziti se nekim ficom, nego BMW. BMW nema dusu. Mnogi se ne bi slozili sa tim niti bi uopste razumeli tu logiku.

Stvarno treba biti lud i doci u Srbiju u vreme Corone. Ali ima i takvih ljudi. Takasi ima takvo ludilo u sebi i zbog toga sam ga zavoleo. Treba citati knjige i videti sta pise na stranicama, a ne olako donositi zakljucke na osnovu naslovne strane. To ja redovno radim, u tome sam maher. Ai kad procitam stranice, opet ostanem slepac. Sudbina, valjda.

Marko, Takasi i ja. Koga cemo jos sresti, pitam se. Valjalo bi da u ovoj nasoj prici bude i neka devojka. Na primer Olga, Ruskinja iz Kazahstana. Ona inace ima azil za pse lutalice, u Kazahstanu, brine o njima, hrani ih povija, presvlaci kao majka bebu. Ne rugam se, samo hocu sto krace da objasnim cime se bavi. Nemam pojma odakle joj za boravak u Srbiji i kinta za brigu o psima kad rece da ne radi, a jos uci i spanski u slobodno vreme. Nisam hteo da zabadam nos u tudja posla. Deluje normalno i to mi je dovoljno.

U svakom slucaju bas smo ekstra ekipa. Kad se nadjemo zajedno tako, slusamo Sopena jer smo sad svi u tom nekom melanholicno-koronicnom raspolozenju. Iscekujemo, kao nekad zene sto su cekale brodove da ih spaze na pucini, jer su na brodovima uvek bili ti njihovi mornari, kada cemo se i mi razboleti.Totalna lutrija. Pa zar citav zivot nije lutrija? Kaze Dilan, u pesmi Misisipi, da su nam dani izbrojani svima. Znaci, samo cekamo.

Dilan jos kaze da se nesto debelo valja iza Korone. Verujem tom starom simpa Jevrejinu. Takvi likovi imaju izostrenu antenu za razliku od mnogih. I moja antena nije za bacanje. Izostrila se godinama i sada hvata razne signale, sto iz podnebesja, sto iz ljudskih srdaca.

Tako u cekanju rokamo Zajecarsko najcesce ili sve sto nam dodje pod ruku. Moze crno, belo vino, sljiva, kajsija dunja, votka, dzin, kokteli. Resili smo da postanemo funkcionalni alkoholicari. To je jedino sto mozemo. Matori smo da upisujemo neke fakultete, mastere i sta ja znam. Kursevi su dosadni. Tamo te nafiluju informacijama za tri meseca, ne znas sta si naucio, a sta nisi, puca ti glava i na kraju ostanes prazan. Sve prodje kroz tebe kao topla voda kroz prtocni bojler.

Hotel Delfin

Nije mi jasno zasto se zove hotel Delfin kada se nalazi pored reke. Mnogo toga ce ostati nepoznanica jer se krije u ljudskom umu, u mozgu koji je isto toliko nepoznanica kao i kosmos. A ljudi bi, citam na internetu, da presadjuju glave. Muka ziva! Covece nemate pojma da izlecite gljivice na nogama, a hocete da presadjujete glave, cuj to! Majkemi da poludis od nelogicnosti.

Delfin je. malo je reci, ali zapusten hotel. Oljustene tapete, i paucina kao kod Hickoka, ma i gore. Tesko je to docarati. Prosto ti dodje da ga ili renoviras o svom trosku ili da pobegnes glavom bez obzira. Mnogi beze, zato je to tako. Mislim da je nekada bio soc-drzavni, a sada niciji, no man`s land. I dok plafon ne bude pao i ubio nekoga, nece biti vajde da ce to neko da sredi kako treba. Elem, drago mi je da se i kao takav nekom dopada.

Kreveti su ofucani ali makar je posteljina cista. Samo sto pre nego sto se upustis u avanturu spavanja na takvom krevetu moras prvo da ga posprskas sredstvom protiv krevetnih stenica. Ako niste imali tu cast da vas ujede stenica onda ne znate sta je svrab. Komarci su mala beba za stenice. Mislim da je Takasi to sve odradio, “odrajdovao” je povrsinu kreveta i uzglavlje. Nabavili smo mu i plasticnu foliju nekoliko komada da oblepi krevet i jastuk kolik je moguce kako ne bi dobio jos neku goru bolestinu. Ipak je stranac i ko ce placati lecenje.

Klub Marina

Svako vece idemo u jedan klub na Dorcolu, pod nazivom Marina i tamo Takasi iskazuje svoje instrumentalne sposobnosti. Ljudi ga vole jer je drugaciji i egzoticno je videti nekog ko svira tvoju muziku ali sa malo drugacijim akcentom. Nije vazno, vazna je ljubav. To je Takasi odavno shvatio. Ne znam samo, malo mi je neprijatno da ga pitam da li stvarno trazi tu ljubav ili ne. Mozda trazi sebe. Mislim da svi mi trazimo sebe. 

Takasi svira tako da mislis kao da si u snu. Marko mu se ponekad pridruzi sa svojim stratokasterom ustekanim na Orange pojacalo. Stvarno nam bude lepo. Olga, Ruskinja iz Kazahstana ostaje jos par dana i uziva u kraftovanom pivu. Morali smo da je naviknemo dok je ovde, mada nije ljubitelj piva. Mislim da nema neke enzime koji mogu da ga svare kvalitetno pa onda joj dajemo sodu bikarbonu u malo vode. Ali za votku ima enzime. Vidim, shvatila je da treba da uziva dok je jos u Srbiji i na ovoj planeti.

Treba zaista ponekad popiti to pivo iako ti ne prija, jer uvek imas sodu. Zivot je kratak. Sad u doba korone se nekako skratio i suzio jos vise, kao da smo shvatili da treba samo polako i opusteno bez naglih pokreta. Uzivaj, ispijaj polako, jer su nam dani ionako odbrojani. Mislim da mnogi ljudi na ovoj planeti to shvataju, a neki jos uvek ne. Shvatice, ima vremena. Ako ga ugrabe. A  mozda i ne.

Inace klub Marina nije dobio naziv po zeni vec ima veze sa morem. Opet neka cudna koincidencija. Delifn, Marina, ladje. Ne znam. Otkud u gradu pored sve reke takvi nazivi. Na primer da su dali naziv Dunav, Reka ili tako nesto mogao bih da svarim, ovako nista mi nije jasno. A malo sta je na Balkanu jasno. Svi pricaju istim jezikom, ali se retko ko razume. I imaju obicaj da pricaju u glas tako da nije ni cudo sto niko nikog ne cuje.

Sto bi rek`o Koja iz Kicme, Buka u modi. Sto bi rek`o Sekspir, Buka i bes. Rekli su mnogi mnogo toga ali niko ne slusa nikog ili su ljudi toliko glupi i lenji da ne zele da se menjaju. Da ne primecuju da je potrebno da se menjaju, na bolje, naravno. Svako moze da bude gori i losiji od samog sebe, ne mora da ide tako daleko da se uporedjuje sa bilo kim. Dovoljni je da se uporedi kakav je bio kad je bio mali i to je to. Lako je pokvariti sebe ali popraviti se - to je ravno ekspedijciji na Mars.

 

Pocetak

Na zalost, ova prica nema pocetak i zato je njen pseudo-pocetak u sredini ili u prvoj trecini, videcemo. Znaci, sve je nekako pocelo od sredine mog zivota. Ako uzmemo da iako su mi dani odbrojani, prosecan vek trajanja coveka je 80-ak godina onda sam na sredini. Ali s obzirom da se suzilo vreme trajanja moguce da jos koju godinu boravim na ovoj planeti, a posle cemo videti, ako vidimo. 

Sa Markom se znam od detinjstva, to ste mozda mogli da osestite. On je uvek bio roker, a ja onako, sada moze se reci da se prevaspitavam. Vise sam sluao muziku ex-yugolsavije. Isli smo u muzicku skolu, ja ucio klavir, a on gitaru. Muvali se po nekim lokalnim bendovima 80-ih, kada su bendovi bili u modi, imali razne faze, ali u svakom slucaju smo nerazdvojni do dan danas.

Nismo se zenili jer smo shvatili da to nije za nas. Zene te samo vuku nazad. Imamo tu i tamo po neku, ali nista za stalno. Dok su neki nasi drugari ili ozenjeni ili traze dobro useljive, situirane da im se privale i ostatak zivota provedu pored TV-a sa jednom rukom na konyervi piva a drugom na daljinskom, nas dvojica smo, mislim, posteno ostali nezenje. Sto da se lazemo.  Prvo, kad lazes, lazes prvo sebe, a onda su svi ostali kolaterlana steta. Zar nije tako?

Marka sam uvek gotivio zato sto je imao uzrecicu “ispravi me ako gresim”. Naravno nije tako govorio od obdanista, gde smo se fakticki upoznali. Kasnije je usvojio tu krilaticu i ljudi su ga jos vise volelli zbog toga. Meni je bio idol, par godina stariji, ali to nije bio uzrok mom divljenju. Divio sam se njegovoj jednostavnosti, britkom umu i sposobnosti da voli svakog i sve. Naravno, samim tim sve i svako je njega voleo. Ima je tu harizmu da privlaci ljude kao cvet pcele. Ko nije doziveo te ljude ne zna o cemu govorim. 

Mislim da je ta harizma je poticala od DNK, ali i jasnoce misli sa kojom je rodjen. Rodjen je sa jasnom mislju o tome ko je, sta je, odakle je, kuda ide, sta zeli i sta ne zeli. Za razliku od mene. Nismo svi rodjeni sa tako britkim umom koji je jasno usredsredjen na cilj. On jeste, a najlepse je sto se time nije nikad gordio. Nije se pravio pametan, nije poducavao nikoga nicemu. Pustao je ljude da bude to sto jesu. Nikad ga nisam cuo da nekog osudjuje sto je na Blakanu ravno sportskoj aktivnosti. Ljudi se ovde rode najnormalnije, carskim rezom ili mozda izadju guzicom na svetlost dana umesto glavom, nije bitan stil, i budu normalni neko vreme, a onda krene “vidi ovog, vidi onog, “ovaj ima ovo, ima ono”. Krene zavist i ogovaranje, gledanje u tudj prozor kao da gleda TV dnevnik. Marko nije od toga imao nista. Kao da je pelcovan. Zato ga volim i zato ga svi vole. Cak i zivotinje trce za njim.

Od malih nogu su ga pratili psi kud god da krene. To je bilo neverovatno. Kada sam bio mali nisam bio neki ljubitelj zivotinja. Ali pored njega zavoleo  sam i pse i macke. Njegov deda je ziveo u Smedervksoj Palanci i tamo smo odlazili leti i uzivali sa curkama patkama, kokoskama i prasicima. Sve je to bilo cudesno ali pored Marka jos cudesnije. Jednom tako kad smo letovali kod njegovog dede, mozda smo imali 6 godina, ili on ili ja, ne secam se tacno ko od nas dvojice, nikada necu zaboraviti scenu, marko ulazi u dvoriste a ono jato kokosaka i curaka trci ka njemu da ga pozdravi, ap re toga ga nikada nisu videli. Kazem nikada jer te zivotinje su bile pilici ili u jajetu , u najboljem slucaju, dok smi mi za to vreme gulili klupe u zimskom polugodistu. Ko zna koja je ovo generacija pilica bila po redu dok smo mi prezivljavali skolsku godinu. Drugim recima, niko od njih ga nije poznavao ali su ga sve te zivotinje obozavale.

Takav je Marko. Voleo bih da sam i ja takav. Kazu s kim si takav si. Voleo bih da je to istinia. Cinjenica je da se dosta ugledam na njega i zahvalan sam sto imam nekog takvog pored sebe. Mislim da mnogi ljudi nemaju takvog coveka za prijatelja. Ja imam i svestan sam toga. Da se vratim na Markovu osobinu da pusti ljude da budu to sto jesu. Meni se cini da su ga bas zato neki ljudi mrzeli ili ga se plasili. Mislili su da je manipulator. Samo cuti, slusa te i pusta da pricas. Ako ti odgovori, ti mislis da hoce da se svadja, ali u stvari on samo hoce da ti da do znanja da nisi bas skapirao stvar kako treba. Onda ispada da se ljudi ispaljuju, a u stvari sami su krivi. Mnogo se prica, a kaze malo. Suplja ti prica, i onda ti je posle Marko kriv ako postavi potpitanje. Nece ljudi da imaju dijalog, vec monolog i publiku da to slusa ali da ni slucajno ne pita nista.

To je ono - mozda si mnogoletan, ali nisi punoletan. Rece neko. Pored Marka shvatio sam da mi je bolje da budem to sto jesam, da se ne foliram. Marko ne podnosi laz. Da se ne ogradjujem koje kakvim lazima, i floskulama kao dete plisanim medvedima. Nije lako biti autentican jer masu puta nemam pojma, ni sta osecam, a ni sta mislim. Svasta mi se mota po glavi; planovi, u glavnom neostvareni. Kod Marka kao da nije tako. On stvarno kao da zna sta u kom trenutku misli i oseca. Ili se to samo tako meni cini.

Sedeli smo tako u Marini jedno vece, Olga, Marko i ja i slusali Takasija. Svirao je nesto od Beatles-a. Marko nam je kao dobar poznavalac Bitlsa govorio sve pesme koje su se nasle na Takasijevom repertoaru. Naravno, posto nisam ekspert za muziku, dobro nam je doslo da nas neko uputi sta se odigrava na podijumu. Uglavnom, svirao je muziku Beatles-a sa albuma Let It Be. To mu je bio omiljeni album, po njegovim recima. 

Let it be 

Prvi put kada sam cuo Takasija, kako peva i sebe prati uz gitaru, bilo je kroz pesmu Let it be. U trenutku sam pomislio da je Paul McCartney zakoracio na podijum Marine, toliko je lepo pevao Takasi. Imao je lep glas i lepu dikciju. Ovu pesmu i jos neke od Beatles-a pevao je sa takvim osecajem, ljubavlju i tako opusteno, sa ponekom notom koja bi iskocila ili zaskripala u glasu nepravilno, ali sa dusom. I ja volim stvari koje imaju dusu i ne marim ako neko otpeva i po koju pogresnu notu. Odlucio sam da u zivotu ne tracim vreme na perfekcionizam i suplje ispraznosti koje zivot nudi u izobilju. Bukowski je jednom rekao nesto slicno, pokusacu da pronadjem tu njegovu izreku. Bukowski je bio mudar covek. Stekao je mudrost kroz muku i patnju, i one ga nisu slomile. Nije dozvolio. Nasao je utociste u alkoholu, isto kao i mi, ali je opstao. Nije dozvolio da ga ocajanje savlada. 

Znam engleski jezik dobro. Naravno, uvek ima jos po nesto da se nauci. Sve u svemu zadovoljan sam svojim znanjem. Kada slusam pesme sa engleskog govornog podrucja vise mi paznju privuce tekst od melodije. Medjutim, kada slusam klasicnu muziku, logicno, kompozicija je uvek u prvom planu. Mozda sam takav tip, lirski.

Let it be mi je pesma za sva vremena. Sigurno da nije najbolja pesma od Beatles-a. Koja jeste? Da li se i jedna moze uopste izdvojiti kao najbolja? Cisto sumnjam. U svakom slucaju, negde sam procitao kako je ova pesma nastala. Paul je u trenutku snimanja albuma White, sezdesetih godina proslog veka zapao u zivotnu i kreativnu krizu. Bio je na prekratnici. Cini mi se da je imao utisak da je dosao do kraja svojih kreativnih snaga i potencijala i da se pitao sta ce biti dalje. Pretpostavljam da je predosetio ili je znao da ce se bend raspasti i nije video izlaz za sebe iz te situacije. Kreativni izlaz. Ipak se ne vrti sve oko para, jer covek najveci deo svog zivota ipak usadjuje u svoj posao i poslom sebe definise.

Sigurno da je bio prisutan i strah u vezi novca, jer se covek brzo navikne na slavu, uspeh i novac koji se zaradjuje u muzickoj industriji. Tektonski poremecaj, nesto sto slicno prezivljavamo trenutno, uz dodatne naznake tamnih oblaka neizvesnosti po pitanju kraja i kakav ce biti kraj. 

Paul je svoju anksioznost pokusavao da ublazi eskapizmom u barove, drogu i alkohol kako je to krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih bio obicaj u muzickoj industriji i uopste na sekularizovanom zapadu. Ocigledno da je da su materijalizam i sekularizacija drustva na Zapadu doneli promene u ljudskoj dusi koja nema cemu pozitivnom da se nada pa se okrece alkoholu, drogi, cime je stvorena atmosfera T.S. Eliotovog Wasteland-a. Slicno posledicama koje je Marx-ova filozofija imala na slovenske i germanske zemlje. Ispada da je materijalisticka Wasteland nastupila mnogo ranije za razliku od one oktobarske. Na primer, posle francuske revolucije.

Plus, Paul je ziveo sam u Londonu, dok su ostali clanovi benda imali devojke ili bili ozenjeni i ziveli na selu. Znaci, u njegovom zivotu je nastupila potpuna kriza i teska depresija. Medjutim, jedne noci neko je dosao u Paulov san i rsprsio sve te uzase depresije. U snu mu je dosla pokojna majka i rekla da sve te muke pusti od sebe. Kada se probudio nije tacno mogao da se seti reci ali se secao mira i da je ta rec bila u stilu, “let it go, let it be”. Paul kaze da ga je majka Mary spasila posetivsi ga u snu jer je tu recenicu izgovorila tihim i spokojnim glasom i time razvejala tamu. Nedugo potom, sreo je ljubav svog zivota, Lindu, sa kojom se ozenio. Uvek je verovao da mu je majka Mary poslala Lindu. Interesantno je da su mu i majka i zena umrle od raka.

Uzgred, moja majka je uvek govorila da je za raspad Beatles-a bila kriva Yoko Ono. Kad se zena umesa, svojim pametovanjem ili zlobom, ode mast u propast. Moguce da je u pravu što se tiče žena, to jest 100% je upravu ali ne znam da li je u pravu što se tiče Beatles-a, pošto ionako sve ima neki svoj rok trajanja. Moja majka, inače, je vrlo intuitivna osoba i ume, ponekad, nepogrešivo da pročita ljude. Pročita, kako kad se čita knjiga. Glavna reč je “nepogrešivo” jer, naravno, intuicija nije savršena alatka, data čoveku za preživljavanje u džungli života. Ili jeste, ali mi grešimo kad ne poslušamo intuiciju ili kad ne razlikujemo lažnu od prave. Ne znam odgovor na ovo, još uvek.

Takashi

Takashi nam je preneo novu energiju - to je bila ta njegova ljubav prema muzici i ljudima.Olga je bila posebno dirnuta. Ima tu zensku, rusku intuiciju kojom nepogresivo tumaci ljudsku dusu, poput Dostojevskog. Objasnila mi je, nakon sto je malo bolje upoznala Takashijevu zivotnu pricu. 

“Boze, sto volim ovu pesmu”, rekla je na engleskom. Inace smo se medjusobno sporazumevali na toj novoj lingua franca a desavalo se, kada Takashi nije bio sa nama, da pricamo nekom mesavinom srpsko-ruskog. 

“Ponekad kada je slušam kod kuće, imam želju da Paul zauvek peva samo tu pesmu i da se pesma nikad ne zavrsi”, рекла је.

Snovi

Ponekad mi se dešava da sanjam muziku. Skoro sam sanjao nešto što mi je ličilo na irsku melodiju. Bio je tu i čitav hor, čini mi se, mešoviti hor, dakle muško-ženski. Pesma (sa sve melodijom i tekstom) je bila prelepa, ali na žalost melodije se ne sećam. Dešavalo mi se i ranije da sanjam muzičke snove. Znam da mnogi kompozitori sanjaju muziku. Mislim da je to zbog toga što su u tome svim srcem. To je talenat i zanimanje. Nije samo nešto čime se bave. Srce je glavno.

Nekada mi se dešava da sanjam ljude sa kojima nisam u dobrim odnosima. Na primer, možda smo se rastali zbog nekog nesporazuma. Nesporazumi se dešavaju. Razni nesporazumi. Kao na primer, oni jednostavni kada neko nešto kaže a drugi pogrešno razume ili ne čuje. Takvi nesporazumi se vrlo brzo izglade. To su situacioni nesporazumi. Medjutim, postoje i dublji nesporazumi, koji dublje zadiru u psihu i emocije ili proizilaze iz dubljih delova duše. Mogu da poteknu iz ljubomore. Neko je ljubomoran na drugog zato što mu se čini da ovaj drugi ima više uspeha u životu, na primer, sa ženama ili muškarcima i onda poveruje u tu svoju misao.

Bezrezevno poverenje u prvu misao koja dođe, nanosi veliku štetu međuljudskom odnosima. Na primer, “on ima uspeha sa ženama”. Čovek poveruje u tu misao, koja naravno ne mora da bude tačna, nego tom nekom izgleda tako i nije proverio da li je istina. I onda može da pomisli da si mu ti preuzeo devojku, čak iako je ona otišla sa nekim trećim. Nećete verovati, ali upravo to mi se dogodilo. 

Neki, nazovi prijatelj imao je pomisao da sam mu preoteo devojku. To naravno nije bila istina. Prvo nikada tako nesto ne bih uradio, a drugo ta njegova devojka je bila antipaticna osoba. U ostalom, kako je moguće “preoteti” nekog. To znači da ga nisi ni posedovao, odnosno da nije bio tvoj, a pitanje je da li uopšte posedujemo bilo koga, to jest, da li je uopšte moguće posedovati ženu. I nije mu palo na pamet da me pita. Ne krivim ga, jer je verovatno došla druga misao koja mu je objasnila da su ljudi danas prevtrljivi. A onda je za mišlju da su ljudi prevrtljivi došla sledeća misao, koja mu je rekla, pošto su ljudi prevrtljivi, stoga im se ne može verovati, pa cak ni prijateljima. 

A onda je usledila i sledeća misao - pošto im se ne može verovati, onda je najbolje ne pitati ih ništa jer će svakako dati odgovor kojim će se izgovoriti kako nisu krivi. Već vidimo kako se, polako, situacija zapetljava. Dakle, tvrdim, umesto da proveri svoju prvobitnu misao, da li je istinita ili ne, tako što će dotičnog pitati baš to, da li si mi i, ako je istina, zašto, preuzeo devojku, izostaće pitanje, a mašta će nastaviti da se razvija u neželjenom pravcu.

Tako se nesporazumi, a samim tim, i nerpijateljstva, produbljuju. To su ti, dublji nesporazumi. Za razliku od pukih auditivnih ili semantičkih nesporazuma. 

Dakle, šta hoću da kažem ovim i odakle mi uvid u razmišljanje mog nazovi prijatelja. Prosto je, upoznao sam sebe. Takođe, ovim tvrdim da je taj mehanizam razmišljanja, jedan od mehanizama kako nastaju nesporazumi. Dakle, u osnovi je nedostatak komunikacije i poverenja. Ako nemaš poverenje u prijatelja onda mu nećeš postaviti pitanje kojim bi mogao sebi da olakšaš život. Ako ne želiš da stekneš poverenje, onda ostaješ sa špekulacijiama, a one dalje produbljuju to isto nepoverenje i nepomirenje. To sam sve shvatio iz iskustva. Ako mislite da je drugačije - a može biti da jeste, jer je scenario neiscrpan, koliko ljudi toliko ćudi - onda me ispravite. Ako smatrate da sam u pravu, dodajte svoje iskustvo i dobićete bar deli’ objašnjenja zagonetke koja se zove čovek, to jest, jedno rešenje od mnogih - a to je - nedostatak komunikacije, odnosno razgovora.

Dakle, da se vratim na nazovi prijatelja. Nazovi, zato što u stvari neko ko ne proveri prvu misao koja mu je došla u pamet nije prijatelj. Ili, ako proveri tu misao onda može da psotane prijatelj. Postoji mogućnost. Dođeš i pitaš i pustiš da ti neko kaže odgovor. Možda neće biti to što želiš da čuješ. Međutim, to pokazuje tvoju zrelost. Ili možda si poverovao umestp svojoj prvoj misli nekom drugom koji ti je tu prvu misao potvrdio? Bez obzira, moj savet je, budi odrastao, zreo čovek i ipak proveri.

 Neki ljudi iz mog života nisu bili u stanju da možda podnesu nešto od mojih osobina. Možda su smatrali da neko moje mirenje sa stvarima u medjuljudskim odnosima nije iskreno. Dakle, smatrali su me neiskrenim. Pretpostavljam, a možda grešim. Како било, човек не може да иде улицом и свима говори све у лице што мисли. Није реално. Али може да буде што искренији, то може - ако хоће. Ако неће, то је друга прича.

Kakve veze sada imaju snovi sa mislima. Mislim da imaju neke veze. Snovi mogu da budu muzika, film, dijalog, slika ali mislim da je sve to u osnovi misao koja je prerasla u simbol. Vrlo složena pojava. Nije mi poznato da li su naučnici pokušali da objasne mehanizam kako nastaju snovi ili da ih snime. Znamo da nastaju stapanjem nesvesnog i podsvesnog dela ličnosti i da se u vidu slika i yvukova manifestuju dok je čovek u nekoj fazi sna.

***

Kao veliki ljubitelji muzike, Marko i ja smo mastali da otvorimo studio za snimanje u koji bi dobrodosli bili svi koji sviraju rokom i popom. Mislim da smo na taj nacin samo usli u svet maste a realnost je surova. Izgleda kao da niko ne slusa rok. Tako izgleda na prvi pogled, a jos gore izgleda cienjica da nikome ne ide u prilog da pogura taj zanr. Tuzno. Kao da su powers-that-be shvatili da svaki rock kao i angazovani hip-hop deluju subverzivno na poovcenje narodnih masa. Da mi smo i dalje masa koju treba umrtviti, oblikovati i baciti u pec da se krcka polako. Cesto se pitam da li je to pokazatelj da smo u predvorju pakla. Nekad se pitam: “Koji je ovo krug pakla?”.

Pre neki dan sam podsetio Marka na nas dugogodisnji san. “Secam se”, kaze, “i cini mi se da su se najzad stekli uslovi za to”. Nema druge, u ovoj zemlji postoje ljudi koji zive van tokova ili zabokrecine. Mi svi nekako plivamo ali smo i odvojeni, kao ulje na vodi.  A ti ljudi su se usudili da drustvu kazu ne i da okrenu ledja i odu. Takve ljude izuzetno postujem. Zelim i sam da odem. IDeja se rodila da to bude negde na nekoj planini, zbog cistog vazduha a i da sto manje ljudi moze da upadne. Sto dalje od turizma i turista.

“Stekli se uslovi?