Ko nije sanjario pokraj reke, on nikada nije sanjario. Ko nije osetio vruć povetarac na obrazima, on nije ni živeo. Ko nije udahnuo vazduh sa Drine on nije ni disao.
Možda je živeo i disao pored neke druge reke, pored Temze, Sene, Rajne ili Ganga. Ali ovu smaragdnu boju nikada ni jedna reka nije imala, niti će imati. Do skora je ovom rekom tekla krv i plutali nizvodno, nezaustavljivi leševi rata. S vremena na vreme ratovi planu pa se gade,kao da čekaju pritajeni novo vreme da buknu. Molim se Bogu da do toga ne dodje. U daljini čujem podnevni poj pevaca. Podseća me da je ova moja samoća privremena i da je iako željena, ona nemoguća. Tu je vrba, koja štiti od podnevnog sunca, tu je rka , tu je vetar. Samoća je prividna. Pogotovu ako sediš pored reke, ispod drveta. Zato što tu sve vrvi od života naizgled nevidivog.
Možda je živeo i disao pored neke druge reke, pored Temze, Sene, Rajne ili Ganga. Ali ovu smaragdnu boju nikada ni jedna reka nije imala, niti će imati. Do skora je ovom rekom tekla krv i plutali nizvodno, nezaustavljivi leševi rata. S vremena na vreme ratovi planu pa se gade,kao da čekaju pritajeni novo vreme da buknu. Molim se Bogu da do toga ne dodje. U daljini čujem podnevni poj pevaca. Podseća me da je ova moja samoća privremena i da je iako željena, ona nemoguća. Tu je vrba, koja štiti od podnevnog sunca, tu je rka , tu je vetar. Samoća je prividna. Pogotovu ako sediš pored reke, ispod drveta. Zato što tu sve vrvi od života naizgled nevidivog.
Коментари
Постави коментар