КО ТЕ ПИТА ЗАПАЖАЊА СМОРЕНОГ УМА

Сврха живота, без обзира ко живот контролише, је љубав и да се воли свако ко је у близини, а коме је љубав потребна.  Курт Вонегат На то додајем: укључујући и оне које је скоро немогуће волети.  Лакше је рећи него применити у пракси. Ових дана лакше је волети животиње.  Људи могу да оставе дубоке ране на месту где су претходно биле канџе.   Подједнако је важно отпочети са заборављањем, јер се у противном то назива злопамћење, огорченост и сл.  Пишем из искуства. Међутим, да ли је могуће заборавити?

Некад наши стари, за време Турака, нису знали о светим оцима толико, обичан народ, неписмен. Нису ни у цркву могли сваке недеље, можда, као ми данас што нам је доступно. Кажу да су неки знали читав псалтир напамет. Имали су обичај да га рецитују увече око огњишта. Данас поред толико књига светих отаца, толико знања а мало праксе, нису нам потребни никакви Турци. Имамо једни друге.

Ko nije sanjario pokraj reke, on nikada nije sanjario. Ko nije osetio vruć povetarac na obrazima, on nije ni živeo. Ko nije udahnuo vazduh sa Drine on nije ni disao. Možda je živeo i disao pored neke druge reke, pored Temze, Sene, Rajne ili Ganga. Ali ovu smaragdnu boju nikada ni jedna reka nije imala, niti će imati. Do skora je ovom rekom tekla krv i plutali nizvodno, nezaustavljivi leševi rata. S vremena na vreme ratovi planu pa se gade,kao da čekaju pritajeni novo vreme da buknu. Molim se Bogu da do toga ne dodje. U daljini čujem podnevni poj pevaca. Podseća me da je ova moja samoća privremena i da je iako željena, ona nemoguća. Tu je vrba, koja štiti od podnevnog sunca, tu je rka , tu je vetar. Samoća je prividna. Pogotovu ako sediš pored reke, ispod drveta. Zato što tu sve vrvi od života naizgled nevidivog.

Ljudi danas imaju naštelovan mozak da jure za profitom i zaborave na mentalno zdravlje, zapuste. Autor ilustracije:  Simon Stålenhag Postoje ljudi koji naviknu da manipulišu ljudima ne zato što su pokvareni, nego su tako naučili. Na kraju počnu i sebe da manipulišu i sve im se posle vrati.  To je psihički obolela osoba koja na kraju ne veruje nikom i ne raspoznaje realnosti koje ga okružuju. I kada sretne nekog ko može da mu pomogne da se reši toga, on nema kapacitet da prepozna jer je u pitanju navika koju je stekao. Zato takvim ljudima ne treba pomagati nego se skloniti od njih. Ako neće budala od tebe da pobegne, pobegni ti od njega.