КО ТЕ ПИТА ЗАПАЖАЊА СМОРЕНОГ УМА

 Кратки филм, који нађох на МУБИ сајту који је чисто снобовски сајт са снобовским филмовима. Накарадан избор, како ми се чини, за србско тржиште, форматизирано или како се то каже, накарадно и снобовски. Велики Снобовски. У ствари, нису филмови снобовски. Има их одличних хвала Богу. Није одвратни холивуд. Смучили су ми се са клишеизираним сценаријима. И са jump-cut монтажним вратоломијама. Досадно. Препоручујем свима и свакоме овај кратки филм о томе како је тип нашао цимера и то нинџу. Духовито. Свака част! Нема боља верзија. Ако неко нађе нек јави. Хвала.

 Занимљиво колико је времена прошло од мог последњег уноса - није ни важно, баш толико. У свету који врви од разних врста нарциса, зашто додати још један слој сложености, иако у писаном облику? Можда сам и ја нарцис. Верујем да нисам. Станем — да размислим, да поново проценим своју полазну тачку, своју намеру и мотивацију. Престала сам да пишем. У мојој души једноставно нема - нема речи, нема стихова, нема поезије. Ништа епско нити обично. Само тишина — баремколико схватам. То није тако лоше. Некад је празнина прилика да се напуни. То називам унутрашњом тишином, јер оно што постоји споља, уме да буде немилосрдна бука: бескрајни ток непрекидних мисли. Реч, гест, уздах - као да било шта од тога буде као "којим ћемо мукама да вас мучимо". Па ипак, чудно је како књига уме да васкрсне човека. Конкретно, "Светли трачак таме" Итана Хока. Или можда тамни зрачак светлости - шта је коме драже. Сви смо ми саткани и од светлости и од таме.  Тама, на пример, може да постари чове